U predgrađu Beograda, u Ostružnici, 1936. godine nikla je prva fabrika kvasca u Srbiji – preduzeće koje je simbolizovalo duh srpskog industrijalizma i preduzetništva između dva svetska rata. Ovaj poduhvat, o kojem danas svedoči i feljton Večernjih novosti, delo je Mijata Lukića, vizionara, inovatora i jednog od najuspešnijih domaćih industrijalaca toga doba.
Kako pišu Novosti, Lukić je svoje bogatstvo ulagao ne u luksuz, već u razvoj domaće privrede. U Ostružnici, na prostranom imanju koje je kupio od porodice Radojčić, podigao je fabriku koja je svakodnevno proizvodila oko 2.000 kilograma hlebnog kvasca. Bila je to moderna fabrika, opremljena najsavremenijim mašinama iz Švajcarske i Nemačke, sa sopstvenim sistemom ventilacije, sterilizacije i transporta sirovina.
Zahvaljujući Lukićevoj upornosti i preduzetničkom duhu, Srbija je po prvi put dobila domaću proizvodnju kvasca, što je značajno smanjilo uvoz i ojačalo domaću prehrambenu industriju. Lukićev poslovni partner i kum bio je poznati preduzetnik Nikola Veljković, a njihovo partnerstvo se pokazalo kao jedno od najplodnijih u međuratnoj privredi.
Fabrika u Ostružnici brzo je postala simbol domaće pameti i snage. Lukić, koji je počeo kao skromni berberin i trgovac, ulagao je svaku zaradu u širenje proizvodnje, zapošljavanje radnika i unapređenje tehnologije. Njegov preduzetnički duh bio je oličenje vere u napredak – one Srbije koja je verovala da se marljivim radom i znanjem može izgraditi privreda sposobna da stane rame uz rame sa evropskom.
Iako je fabrika preživela burna vremena, uključujući i Drugi svetski rat, njen osnivač nije doživeo da vidi sve rezultate svoga rada. Posle nacionalizacije, ime Mijata Lukića palo je u zaborav, ali njegova fabrika, njegova ideja i primer domaćeg industrijalca koji veruje u sopstvene snage ostali su trajni simbol jedne epohe.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Priča o Mijatu Lukiću podseća da je Srbija imala ljude koji su stvarali fabrike, a ne samo fabrike koje su stvarale ljude. Vizija, radna etika i osećaj društvene odgovornosti činili su osnovu njegovog uspeha. Lukić je pokazao da istinska industrijalizacija počinje – idejom, hrabrošću i verom u sopstvenu zemlju.
Piše: Nina Stojanović
