U jesenjem miru podno Rtnja, jedno značajno delo srpske umetnosti ponovo je isplivalo na svetlost – slika „Kartaši“ Paje Jovanovića, godinama sklonjena od očiju javnosti, dobila je svoj novi život u hotelu Ramonda. Ovo nije samo izlaganje slike, već poruka da kulturno nasleđe ima vrednost koja se ne meri cenom već pripadanjem narodu.
Delo je godinama kružilo u privatnim zbirkama, daleko od muzeja i istorijskih pregleda. Ipak, zahvaljujući odluci porodice Stepanović, koja je prepoznala simboličku težinu čuvanja umetničkog nasleđa, slika ostaje u Srbiji, dostupna svima koji žele da je dožive. Umesto da završi u kolekcijama stranih kupaca, „Kartaši“ su pronašli svoje mesto među rtanjskim obroncima, u prostoru koji već neguje duh umetnosti kroz više stotina izloženih slika i bogatu biblioteku.
Paja Jovanović, jedan od ključnih nosilaca realizma, ovde prikazuje jednostavnu, ali snažnu svakodnevnu scenu – trenutak predaha, druženja i igre. Upravo zbog te životnosti njegovo delo i danas nosi istu emocionalnu snagu kao u trenutku kada je nastalo. Umetnost nije samo ukras, već podsećanje na ono što jesmo i šta vrednujemo.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Kao što cvet ramonda, poznat kao „srpski feniks“, iznova oživljava i kada sve deluje izgubljeno, tako je i slika „Kartaši“ doživela svoje ponovno rođenje na Rtnju. Ramonda nije samo ime hotela, već simbol trajnosti, pamćenja i tihe snage jednog naroda. Zato je prirodno da baš na mestu koje nosi ime cveta što vaskrsava iz pepela, jedno umetničko delo koje je godinama bilo skriveno, ponovo prodiše pred ljudima. U tom susretu umetnosti i prirodnog simbola, ogleda se poruka: ono što je naše – ume da se vrati, da ponovo zablista i postane deo živog kulturnog tkiva Srbije.
Piše: Stefan Bogdanović
