Dok vlasti u kantonu Vale govore o „brzoj i trajnoj pomoći“, porodice stradalih tvrde da su nedeljama bile ostavljene same, bez jasnih informacija, konkretne finansijske podrške i sistema koji bi preuzeo odgovornost. Tek nakon snažnog medijskog pritiska i potresnih svedočenja roditelja, najavljeno je osnivanje Fondacije „Beloved“ (Voljeni), koja bi trebalo da pomogne žrtvama smrtonosnog požara u baru „Le Constellation“ u Kran-Montani, 1. januara 2026. godine.
Kako prenosi „Bluavin“ (Bluewin), 24. februara je saopšteno da će fondaciju predvoditi bivša savezna savetnica Doris Lojtard (62). Prema navodima istog medija, fondacija raspolaže početnim kapitalom od milion franaka za operativne troškove uz najavljene donacije od oko 17 miliona franaka, uključujući 10 miliona iz budžeta kantona Vale.
Na papiru, to deluje kao odlučan odgovor. U praksi porodice kažu da je pomoć stigla tek kada je javnost počela da postavlja neprijatna pitanja. U požaru je stradala 41 osoba, većinom tinejdžera i stranih državljana. Još 58 povređenih i dalje je hospitalizovano, kako ističe švajcarski RTS. Osam nedelja nakon tragedije mnogi roditelji su već iscrpeli ušteđevinu, zadužili se ili ostali bez prihoda jer su napustili posao kako bi bili uz decu u bolnicama.
Obećana hitna pomoć od 10.000 franaka po žrtvi najavljena sredinom januara prema navodima porodica, isplaćivana je sporo i uz komplikovanu proceduru. Savezna isplata od 50.000 franaka po porodici ili hospitalizovanom o kojoj je saopštenje objavljeno 25. februara, usledila je tek nakon višenedeljnih kritika u medijima, kako prenose švajcarski i regionalni izvori.
Majka Tristana Pidua, Vinsijan Staki i dalje apeluje na solidarnost javnosti preko donatorske akcije na platformi Hepi Pot, koju je otvorila odmah posle tragedije i koja je i dalje aktivna. U emotivnom tekstu na francuskom, koji se poslednjih dana ponovo deli na društvenim mrežama Hepi Pota, podseća da bi njen sin Tristan 30. aprila napunio 18 godina, ali je poginuo u požaru u Kran-Montani, bez šanse da se spase. Opisuje ga kao „biće svetlosti“ koje je okupljalo ljude i ostavilo ogromnu prazninu, a navodi i da je akcija namenjena pre svega odavanju pošte sinu, pokrivanju troškova sahrane i pomoći porodici da izdrži finansijske i emotivne posledice nesreće. Skoro dva meseca nakon požara, porodica Pidua i dalje zavisi od donacija, jer pomoć institucija uprkos najavama fondacije „Beloved“ i jednokratnim isplatama, po njihovom osećaju nije bila ni dovoljno brza ni dovoljna da ublaži posledice, pa ova akcija ostaje živ apel za dostojanstven oproštaj od voljenog deteta.
Svedočenja koja su objavili Dojče vele (DW) i Svisinfo (Swissinfo) govore o roditeljima koji su se preselili stotinama kilometara kako bi bili uz decu sa teškim opekotinama. Opisuju neizvesnost oko toga ko pokriva višemilionske troškove dugotrajnog oporavka. Govore o kaznama za parkiranje ispred bolnica, kvarovima automobila na putu ka intenzivnoj nezi i računima koji se gomilaju dok odgovori iz institucija kasne.
Posebnu pažnju izazvao je slučaj srpskog državljanina Stefana Ivanovića (31), koji je prema svedočenjima, pomagao drugima pre nego što je izgubio život. Njegova porodica je morala da pokrene prikupljanje sredstava za transport tela i sahranu u Srbiji. Troškove je na kraju preuzela Vlada Srbije preko Ambasade u Bernu, iako je preminuli bio i švajcarski državljanin. U međuvremenu, porodice drugih stranih žrtava suočavale su se sa dugim administrativnim procedurama i ograničenjima osiguranja.
Upravni odbor fondacije kako navode „Bluavin“, „RTS“ i „Le Tan“ (Le Temps), činiće devet članova, uključujući i renomirane lekare. Osnivanje fondacije mnogi vide kao pokušaj da se ublaži politička šteta. Vlasti govore o solidarnosti i odgovornosti. Porodice govore o ćutanju, čekanju i birokratiji.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Pomoć koja stiže tek posle medijske hajke nije dokaz efikasnosti, već znak da je sistem reagovao pod pritiskom. Imenovanje ugledne političarke ne briše činjenicu da su roditelji mesecima vodili bitku sami za zdravlje svoje dece i za elementarnu finansijsku sigurnost ili im je oteta mogućnost da ih na dostojanstven način sahrane.
Piše: Nina Stojanović
