U jeku NATO agresije na SR Jugoslaviju, dok su velike sile krojile rute i rokove vojne logistike, jedan čovek iz Rumunije pokazao je da obraz, čast službe i ljubav prema bratskom srpskom narodu nemaju cenu. Florin Patračoju, šef železničke stanice Pjelešti, 3. juna 1999. godine zaustavio je NATO kompoziciju na putu ka Srbiji i svojim odlučnim, zakonitim postupkom poremetio plan moćne alijanse.
Kompozicija je prema tadašnjem planu trebalo prvobitno da uđe preko Mađarske, ali je preusmerena preko Rumunije. Upravo na stanici Pjelešti sačekao ih je Patračoju, koji je zatražio dokumentaciju i u redovnoj proceduri utvrdio nepravilnosti – jedan dokument nije bio ispravan, a roba nije bila ocarinjena.
Bez obzira na okolnosti i pritisak trenutka, Patračoju je postupio službeno i odgovorno. Pozivao je nadležne organe, ali se niko nije javljao jer su bili na terenu. NATO kompozicija je na stanici bila zadržana četiri sata, dok nisu stigli carinski organi i overili dokumenta. Kada su konačno krenuli, usledio je novi zastoj – na izlazu iz stanice pokvarila im se lokomotiva, pa su izgubili još dva sata.
Ni povratak nije prošao drugačije. Posle okončanja bombardovanja, 10. juna 1999. godine, vratili su se istom rutom, ali ih je u Pjeleštiju ponovo sačekao isti čovek i isti princip. Ovoga puta imali su više vagona nego što je bilo prijavljeno, a takse nisu bile plaćene. Patračoju je odbio da ih pusti dok ne izmire pun iznos. Tek posle 14 dana uspeli su da sakupe novac, a kompozicija je sve to vreme bila van saobraćaja.
„Uvek sam živeo bez straha“, svedočio je kasnije Patračoju, naglašavajući da je jedino mislio da bi mogao da bude smenjen. Kako je ispričao, tadašnji ministar saobraćaja mu je kasnije čestitao i poručio da je postupio ispravno.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Danas Florin Patračoju živi skromno, u trošnoj kući nadomak stanice na kojoj je radio i bavi se poljoprivredom. Njegova priča poslužila je i kao inspiracija za film „California dreamin“, iako je, kako je govorio u njemu predstavljen nepravedno. Ipak, iznad svega, ostala je činjenica – jedan železničar iz Rumunije pokazao je da čast i lična hrabrost mogu da stanu nasuprot velike sile.
Piše: Nina Stojanović
