Srpska pravoslavna crkva 27. septembra proslavlja Vozdviženje Časnog krsta – Krstovdan, veliki praznik posvećen pronalasku Krsta na kojem je raspet Gospod Isus Hristos i njegovom svečanom uzdizanju pred vernim narodom. Krstovdan je dan posta, molitve i pokajanja, ali i podsećanje da je Krst, od znamenja stradanja, postao simbol pobede života nad smrću.
Predanje o ovom prazniku povezano je sa carem Konstantinom Velikim. Uoči odlučujuće bitke protiv Maksencija, Konstantin je na nebu ugledao krst sa porukom: „Ovim pobeđuj“. Naredio je da se znak Krsta postavi na zastave, štitove i oružje njegove vojske, a posle pobede kod Milvijskog mosta 312. godine otvoren je put za prestanak progona hrišćana u Rimskom carstvu.
Konstantinova majka, sveta carica Jelena, potom je otišla u Jerusalim kako bi pronašla Krst Gospodnji. Na Golgoti su otkrivena tri krsta, ali se nije znalo koji je pripadao Hristu. Prema crkvenom predanju, pravi Krst prepoznat je kada je, posle dodira sa njim, jedan mrtvac vaskrsao. Jerusalimski patrijarh Makarije tada je podigao Časni krst na uzvišenju kako bi ga okupljeni narod video, dok su vernici neprestano uzvikivali: „Gospode, pomiluj!“ Tako je ustanovljen praznik Vozdviženja, odnosno uzdizanja Časnog krsta.
Praznik podseća i na povratak svetinje iz Persije. Persijski car Hozroj zauzeo je Jerusalim u sedmom veku i odneo Časni krst. Vizantijski car Iraklije vratio ga je posle pobede nad Persijancima. Predanje govori da, obučen u carsku odeću, nije mogao da unese Krst u Jerusalim sve dok nije skinuo krunu i porfiru, obukao prostu odeću i bosonog poneo svetinju putem kojim je nekada išao Hristos.
Krstovdan zato nije samo sećanje na istorijski događaj. Za pravoslavne hrišćane Krst predstavlja središte vere, znak Hristove žrtve i put ka Vaskrsenju. Vernici se toga dana sabiraju na svetim liturgijama, poste i mole se, imajući pred sobom reči koje su kroz vekove ostale ispovedanje hrišćanske nade: „Krstu Tvome klanjamo se, Vladiko, i sveto Vaskrsenje Tvoje slavimo.“
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
