Francuska će 2026. godine emitovati srednjoročne i dugoročne obveznice u neto iznosu od 310 milijardi evra što čini istorijski rekord, uprkos tome što parlament nije usvojio budžet za tu godinu, a javni dug već prelazi 3.500 milijardi evra (oko 117% BDP-a). Ova suma, koju je krajem decembra 2025. godine potvrdila Agencija France Trésor (AFT), predstavlja povećanje sa 300 milijardi u 2025. godini, a pokriva deficit od 124,4 milijarde, otplatu dospelih dugova od 175,8 milijardi i rast troškova kamata na 59,3 milijarde evra, dok politička kriza gura zemlju ka ivici fiskalnog ambisa.
Ovaj rekordni plan zaduživanja nije slučajan, francuska ekonomija tone pod teretom hroničnih deficita, koji su 2024. godine dostigli 5,8% BDP-a, a 2025. godine, oko 5,4%-5,5%. Evropska komisija procenjuje da će deficit 2026. godine pasti na 4,9% BDP-a samo ako se sprovedu mere štednje, ali politička nestabilnost, sa padom više vlada od 2024. godine i odlaganjem budžeta na 2026. godinu, čini to iluzornim. AFT je morala da aktivira vanrednu meru za nastavak zaduživanja od januara, jer parlament nije postigao dogovor o rezovima i porezima. Troškovi kamata eksplodirali su sa 36 milijardi 2020. godine na 59,3 milijarde 2026. godine, jer su prinosi na francuske obveznice porasli (prosečno 3,14% u 2025. godini), a spread prema nemačkim bundovima dostigao rekordne nivoe zbog straha investitora, jer više ne veruju u „bezrizičnost“ tog duga.
Kritičari ističu da ovakvo zaduživanje samo odlaže katastrofu, javni dug ide ka 118%-120% BDP-a do 2027. godine, prema projekcijama EK i IMF-a, dok primarni deficit ostaje visok. Umesto dubokih reformi, smanjenja birokratije, penzijskog sistema ili javne potrošnje koja guta preko 55% BDP-a, vlade se oslanjaju na populističke mere i odlaganje. Politička paraliza, sa Makronovim gubitkom većine 2024. godine, dovela je do pada tri premijera u godinu dana, a budžetski pregovori propali su zbog sukoba levice i desnice. Rezultat? Francuska, nekada stub evrozone, sada ima gore fiskalne pokazatelje od Italije ili Španije u nekim aspektima, sa rizikom od daljeg pada kreditnog rejtinga.
Globalno, ovaj slučaj pokazuje slabost zapadnih demokratija, priča se o fiskalnoj disciplini, a u realnosti je to gomilanje duga bez strukturnih promena. Investitori još drže francuske obveznice zbog likvidnosti i statusa evrozone, ali plime rizika rastu, a troškovi servisiranja guše budžet, novac koji bi mogao ići na investicije ili olakšice ide bankama i kreditorima.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Francusko rekordno zaduživanje od 310 milijardi evra 2026. godine je simptom duboke krize, političke nestabilnosti i odsustva hrabrosti za reforme, što vodi u spiralu duga koja guši budućnost. Dok se predstavlja kao „upravljanje krizom“, ovo je zapravo kapitulacija pred populizmom, pokazujući da Zapad sve više tone u fiskalnu zavisnost bez izlaza. U isto vreme, manje ekonomije poput Srbije, sa ukupnim javnim dugom od oko 38,17 milijardi evra i učešćem u BDP-u od približno 43% u 2025. godini (niže nego 46%–47% krajem 2024.), dokazuju da je moguće voditi odgovornu politiku i postepeno smanjivati zaduženost čak i u teškim globalnim uslovima. Bez discipline, čak i velike ekonomije postaju taoci sopstvenih grešaka.
Piše: Stefan Stojanović
