Dušanka Kalanj, legendarna voditeljka Dnevnika Televizije Beograd i žena koja je decenijama važila za oličenje elegancije i profesionalizma na malim ekranima, preminula je u dubokoj starosti, ostavivši iza sebe neizbrisiv trag u istoriji domaćeg novinarstva. Rođena 1934. godine u Šibeniku, diplomirana anglistica, postala je 1958. godine prva žena koja je čitala centralne vesti sa studija na Beogradskom sajmu, zajedno sa Mićom Orlovićem, i do penzionisanja ostala simbol pravilnog govora, dostojanstva i nepatvorene topline.
Karijera Dušanke Kalanj počela je slučajno, pozivom reditelja Radivoja Lole Đukića na audiciju za Televiziju Beograd. Iako je sanjala o profesorskoj katedri engleskog jezika, audicija joj je otvorila vrata studija iz kojeg više nije izlazila. Njen štokavsko-ikavski govor sa dalmatinskim šarmom brzo je osvojen savršenom dikcijom i ritmom koji je postao uzor generacijama. Gledaoci su je voleli zbog iskrenosti – „Dobro veče“ govorila je srcem, a „poštovani gledaoci“ uvek je mislila ozbiljno, jer, kako je sama rekla, kamera ne prašta laž.
Radila je i u najtežim trenucima, u noći kada je aprila 1999. godine NATO bombardovao zgradu RTS-a, otišla je kući samo nekoliko sati pre eksplozije. Taj dan opisivala je kao jedan od najtužnijih u životu. Odlikovana Ordenom zasluga za narod sa srebrnim vencem, ostala je skromna i posvećena poslu do kraja. Nikada se nije udavala, a mnogi su verovali da je Dnevnik bio njena najveća ljubav.
U penziji je pažljivo pratila mlađe kolege, nervirajući se na greške u izgovoru i nedostatak pažnje prema jeziku. „Sada kao da najmanje važi kako spiker govori“, žalila se u intervjuu za NIN. Od 2010. Udruženje novinara Vojvodine dodeljuje nagradu „Press vitez – Dušanka Kalanj“ najboljim voditeljkama, čuvajući tako uspomenu na nju.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Odlaskom Dušanke Kalanj zatvoreno je jedno nežno, ali dostojanstveno poglavlje domaćeg televizijskog novinarstva. Bila je primer da lepota, znanje i moral mogu zajedno krasiti javnu reč. Danas, kada se često žuri preko jezika i istine, njeno „Dobro veče“ podseća nas na vreme kada je voditelj bio gospodin u kući svakog gledaoca, a ne samo glas u etru.
Piše: Stefan Stojanović
