Београд је вековна тврђава смелог отпора свим завојевачима, град-херој (кога је још Деспот Стефан Високи посветио Богородици). Због оваквог отпора свим чувеним и суровим освајачима, Београд је остао разрушен и нескладан, нимало налик на друге (много лепше и очуваније) градове Европе. ХРАБРОСТ УВЕК ИМА СВОЈУ ЦЕНУ!!!
Зато је и судбина Београда толико снажно везана за његове две реке. На којима се наш град бранио и од Турака и од Аустријанаца, од свих војујућих Империја, смело и неустрашиво, до последњег свог јунака.
И тако остао без својих древних, романтичних утврђења и палата (које опстају само у земљама где се непријатељу одмах и са услужним осмехом, без отпора, предају „кључеви града“).
РУЖАН И СА ОЖИЉЦИМА, ЈЕР ЈЕ ХРАБАР. НАШ ВОЉЕНИ!!!
Невероватна је снага града који је успео да преживи све своје муке и несреће на начин на који то, можда, није успео ниједан други град у свету. Јер се управо у тој ведрој спремности Београда на вековни отпор свим безбројним насртајима насиља и бесмисла пред његовим зидинама и унутар њих налази оно што се може назвати специфичном душом града.
Овај неуништиви београдски шарм упркос-свима-и-свему је додатни разлог – уз транзитни геополитички положај – за посебну привлачност нашег Београда за све његове (подједнако моћне и неуспешне) освајаче.
ТАЈ ПРКОСНИ ОСМЕЈАК БЕОГРАДА ЈЕ И ЊЕГОВ НАЈЛЕПШИ ИСТОРИЈСКИ ХИЉАДУГОДИШЊИ УКРАС.
