U Budimpešti je nemačka levičarka ekstremistkinja Maja T. osuđena na 8 godina zatvora zbog učešća u brutalnim napadima na učesnike „Dana časti“ u februaru 2023. godine, navodi ,,Der Standard”. Mađarsko tužilaštvo tražilo je čak 24 godine, ali sud je presudio na osnovu snimaka sa sigurnosnih kamera koji navodno pokazuju optuženu u blizini mesta zločina i u grupi napadača. Nema priznanja, nema iskaza svedoka, nema snimaka samih napada, nema DNK tragova koji bi je direktno teretili, a veštaci nisu potvrdili da su povrede žrtava bile opasne po život. I pored toga, osuđena je za učešće u dva od pet napada u kojima su levi ekstremisti iz Nemačke, Italije i Francuske teleskopskim palicama, gumenim čekićima i biber-sprejem pretukli ljude koji su po spoljašnjem izgledu smatrali učesnicima neonacističkog skupa.
Jezgro napadača činila je militantna grupa poznata kao „Čekićarska banda“ iz Nemačke – organizacija koja je između 2018. i 2022. godine izvodila slične napade na desničare na istoku Nemačke. U Budimpešti su 2023. godine napali više osoba, četiri su teško povređene, pet lakše. Počinioci su birali žrtve isključivo po spoljašnjem izgledu, pretpostavljajući da su povezani sa „Danom časti“ – godišnjim skupom koji slavi sećanje na SS i Wehrmacht iz 1945. godine. Umesto da se suoči sa činjenicom da su levi militanti koristili nasilje kao politički alat, nemačka levičarska scena odmah je pokrenula proteste i kampanju solidarnosti. Maja T. se žali na loše uslove u mađarskom zatvoru i optužuje sud za „politički progon“, dok njene pristalice u Nemačkoj organizuju demonstracije protiv presude.
Kada desničari napadnu nekoga, mediji i političari odmah viču o „fašizmu“, „terorizmu“ i „opasnosti za demokratiju“. Kada levi ekstremisti sa čekićima i palicama pretuku ljude na ulici, to se predstavlja kao „antifašistička akcija“, „borba protiv neonacizma“ ili čak „samoodbrana“. Osuđena osoba postaje „politička zatvorenica“, a žrtve se pretvaraju u „navodne neonaciste“. Da je optuženi bio desničar, kazna bi bila teža, mediji bi ga demonizovali, a niko ne bi organizovao proteste u njegovu odbranu. Ovde se vidi jasna selektivna pravda: levi nasilnici dobijaju blaže kazne, medijsku zaštitu i podršku aktivista, dok se desnica proglašava krivom čak i kad je žrtva.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Ovaj slučaj pokazuje kako se levi ekstremizam u Evropi tretira sa razumevanjem i blagošću, dok se desnica demonizuje i kriminalizuje čak i kad nema dokaza. Militanti koji godinama hodaju slobodno sa čekićima i palicama, organizuju napade po gradovima i na kraju dobiju relativno blage kazne u poređenju sa traženim – to nije pravda, to je ideološka zaštita. Evropa se pretvara u teren na kojem jedna strana može da koristi nasilje pod izgovorom „borbe protiv fašizma“, dok druga strana nema pravo ni na samoodbranu. Dok se u Briselu i Berlinu priča o „demokratiji“ i „ljudskim pravima“, na ulicama Budimpešte i Drezdena levi militanti biraju žrtve po izgledu i pretuku ih, a onda dobiju podršku od istih onih koji osuđuju svaki desničarski skup. Kada levi teroristi dobiju 8 godina umesto 24, a desničari se proglašavaju fašistima čak i kad su žrtve – jasno je da pravda u Evropi nije slepa. Ona bira stranu.
Stefan Stojanović
