Srpska narodna nošnja, u svim svojim varijantama, ostaje neizmerno blago koje svedoči o bogatstvu naše kulture i vitalnosti etničkog identiteta. Ona je istorija ispričana kroz tkanje, vez i oblik, neprekinuta veza sa korenima i ponosni simbol srpskog naroda. U današnjem globalizovanom svetu, ona služi kao snažan podsetnik na to ko smo i odakle dolazimo, posebno za naše ljude u dijaspori.
Svaki kraj koji su Srbi nastanjivali krasila je jedinstvena nošnja. Ona je služila kao nepogrešiv znak prepoznavanja ne samo odakle je ko, već i kojoj nacionalnoj zajednici pripada, posebno u mešovitim etničkim sredinama. Na formiranje ovih odevnih specifičnosti, pored kulturno-istorijskih činilaca, uticali su i priroda tla, klimatski uslovi i način privređivanja.
Gotovo u potpunosti, odeću su rukotvorile žene za svoje ukućane, prenoseći veštine i iskustva s kolena na koleno. Njihov rad je obuhvatao gajenje i obradu tekstilnih sirovina, bojenje, tkanje platnenih i vunenih materijala, pletenje, krojenje, šivenje i izradu ukrasa vezom i čipkom. Ovaj prenos znanja učinio je narodnu nošnju trajnim zaštitnim znakom srpske tradicije i kulturnog nasleđa.
Danas su mnogi delovi nošnje, poput šajkače, anterije, zubuna, tkanice, čakšira, jeleka i dolame, mahom deo folklornih igara. Posebno mesto zauzima opanak, koji je postao jedan od najprepoznatljivijih simbola Srbije i popularan suvenir. Izrađen od kože, bez mnogo vezica, šiljatog oblika, opanak je tradicionalna srednjovekovna obuća. Njegov šiljati završetak može označavati deo Srbije iz kojeg potiče. Kroz vekove, odeća je jasno razdvajala i gradsko i seosko stanovništvo. Dok je građanska odeća prihvatala tursko-orijentalne i evropske uticaje, seoske nošnje su ostale verne domaćoj radinosti.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Srpska narodna nošnja nije samo deo muzejskih postavki ili folklornih scena. Ona je simbol duge i bogate istorije našeg naroda, čuvar etničkog identiteta i istinski likovni izraz. Čuvanjem znanja i svesti o njoj i njenom značaju za nas, čuvamo i svoje mesto među narodima, sprečavajući da nestanemo u bezličnoj globalizaciji.
PIŠE: Petar Nikolajev
