Italija se suočava sa najdubljom demografskom krizom od okončanja Drugog svetskog rata. Tokom 2025. godine rođeno je svega 355.000 dece, najmanje otkako se vodi moderna statistika, dok istovremeno broj kućnih ljubimaca dostigao 53,6 miliona. Podaci ukazuju na dve istovremene pojave koje sve jasnije oblikuju savremeno italijansko društvo – pad nataliteta i kontinuiran rast broja životinja koje žive u domaćinstvima.
Prema izveštaju Assalco-Zoomark 2026, više od trećine italijanskih porodica deli dom sa najmanje jednim kućnim ljubimcem. Najzastupljenije su ribe, kojih ima oko 25 miliona, zatim mačke sa 11 miliona i psi sa 9,1 milionom. Slede ptice, reptili i vodozemci, kao i mali sisari, dok podaci Italijanskog zavoda za statistiku (Istat) pokazuju da su kućni ljubimci najčešći u porodicama sa decom starijom od 14 godina.
Istovremeno, demografski pokazatelji nastavljaju da se pogoršavaju. Stopa fertiliteta pala je na svega 1,14 deteta po ženi, gotovo dvostruko ispod nivoa potrebnog za prostu reprodukciju stanovništva. Više od 62% građana koji odustaju od proširenja porodice kao glavne razloge navodi ekonomsku nesigurnost, probleme na tržištu rada i društvene okolnosti, dok gotovo svaka druga žena smatra da bi majčinstvo moglo negativno da utiče na njen profesionalni razvoj.
Sa druge strane, industrija namenjena kućnim ljubimcima nastavlja snažan uspon. Tržište hrane i prateće opreme u 2025. godini dostiglo je vrednost od 5,3 milijarde evra, uz godišnji rast od 2,5%. Hrana za pse i mačke čini gotovo četiri petine ukupnog prometa, dok izdaci za brigu o jednom ljubimcu danas prosečno iznose između 760 i 1.200 evra godišnje.
Ovaj kontrast jasno pokazuje da su kolica za bebe u italijanskim gradovima sve češće zamenjena povodcima za pse. Kućni ljubimci više nisu samo životinje koje dele dom sa porodicom, već pristupačnija, emotivna alternativa roditeljstvu u društvu koje se bori sa nesigurnošću i menja tradicionalni model porodice.
Piše: Stefan Bogdanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
