Nemački kancelar Fridrih Merc otvorio je novu bitku oko budućnosti evropskih finansija, zahtevajući da predlog sedmogodišnjeg budžeta Evropske unije bude smanjen za nekoliko stotina milijardi evra. Plan Evropske komisije ocenio je kao „neprihvatljiv i neuravnotežen“, posebno kritikujući nameru da se u institucijama EU otvori približno 2.500 novih radnih mesta.
Merc je posle sastanka sa irskim premijerom Mihalom Martinom u Dablinu poručio da su rezovi neophodni na svim nivoima i da ih treba sprovesti bez obzira na mogućnost uvođenja novih izvora prihoda Unije. Prema pisanju nemačkog lista Velt, kancelar smatra da Brisel ne može od država članica da zahteva štednju dok istovremeno povećava administraciju i sopstvene rashode.
Evropska komisija predložila je budžet od gotovo dva biliona evra za period od 2028. do 2034. godine, što odgovara iznosu od 1,26 odsto prosečnog bruto nacionalnog dohotka EU. Kada se obračuna u stalnim cenama iz 2025. godine, njegova vrednost iznosi oko 1,76 biliona evra. Komisija tvrdi da je veći budžet potreban zbog novih ulaganja u odbranu, bezbednost, konkurentnost, migracije, energetiku i klimatsku otpornost.
Berlin, međutim, traži smanjenje od približno 400 milijardi evra. Interni dokument nemačke vlade, u koji je Rojters imao uvid, upozorava da je sadašnji predlog finansijski neodrživ i da u ovom obliku dogovor svih članica nije moguć. Nemačka je najveći neto uplatilac u evropsku kasu, a prema novom predlogu njen godišnji doprinos mogao bi da premaši 50 milijardi evra.
Kritike na račun planiranog širenja evropske administracije ne dolaze samo iz Berlina. Austrija je ranije pokrenula inicijativu protiv povećanja administrativnih rashoda za skoro 40 odsto i zapošljavanja oko 2.500 novih službenika. Zahtev Beča podržalo je još osam država, uz poruku da institucije EU moraju da primene iste standarde štednje koje očekuju od nacionalnih vlada.
Pregovori će biti teški jer budžet mora jednoglasno da odobri svih 27 članica. Nemačku u zahtevu za štednju podržavaju pojedine države koje više uplaćuju nego što dobijaju iz evropske kase, među njima Holandija, Švedska i Danska, dok se korisnice kohezionih i poljoprivrednih fondova protive velikim rezovima. Spor je tako prerastao u pitanje granica briselske potrošnje: države koje pune evropsku kasu više nisu spremne da bez otpora finansiraju njeno dalje širenje.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
