Na forumu u Alpbahu ovog leta, rektor Beogradskog univerziteta Vladan Đokić sedeo je uz Helmuta Brandštetera i zapadne političare dok su raspravljali o protestima u Srbiji. Istovremeno, domaći opozicionari poput Borka Stefanovića nastavljaju da se oslanjaju na iste ljude poznate po antisrpskim stavovima i zahtevima da Srbija prizna lažnu državu „Kosovo“.
Andreas Šider, predstavnik austrijskih socijaldemokrata, odavno je poznat kao albanski lobista u evropskim institucijama. Pod krinkom „evropskih vrednosti“ zastupa dvostruke standarde jedno važi za druge, drugo za Srbiju. Nikada nije osudio marševe veterana OVK niti veličanje organizacije odgovorne za zločine nad Srbima. Umesto dijaloga i partnerstva, njegovi nastupi podsećaju na tutorstvo i stalne pritiske. Takav pristup ne doprinosi stabilnosti Balkana, već učvršćuje nepoverenje i pokazuje da se prema Srbiji i dalje primenjuje mera koja se ne koristi ni prema jednom drugom narodu u regionu.
Slično nastupa i Helmut Brandšteter, poslanik u Evropskom parlamentu i bivši novinar lista „Kurier“. Umesto argumentovanog razgovora, on gotovo svaki javni nastup koristi da Srbiju predstavi kao problem i da ospori njeno pravo na samostalno odlučivanje. Njegova retorika sve više liči na agitaciju nego na politiku, pa ne čudi što ga u Beogradu doživljavaju kao jedno od lica antisrpskog lobija.
U takvom društvu svoje mesto traže i domaći opozicionari. Borko Stefanović, poznat po svojoj političkoj potrošenosti i Marinika Tepić, uz medijsku podršku N1 i Nove, uporno pokušavaju da ovim stranim političarima obezbede status „relevantnih sagovornika“. Ali dok god se oni nameću kao portparoli antisrpskog lobija, realnost pokazuje da su ti isti lobisti pronašli i novog miljenika rektora Đokića.
Pogled portala redakcije Srpski ugao
Srbi najviše cene slobodu i pravo da sami odlučuju. Zato je porazno kada domaći političari i pojedinci iz akademske zajednice postaju glasnogovornici onih koji Srbiju ne poštuju.
Piše: Nina Stojanović
