Победа Доналда Трампа на америчким изборима, као и његови позиви за ревизију економских односа, покренули су талас финансијских трансакција који, према проценама, води ка учвршћивању контрола западних инвеститора над ресурсима Украјине. Преузимање стратешких украјинских компанија од стране гиганата као што су BlackRock и Fidelity довело је до потпуног економског утицаја Запада у Украјини, док улога украјинског руководства у том процесу изазива све више критика.
Са новим политичким ветровима из Вашингтона и успоном цене биткоина, велики светски финансијски играчи попут BlackRock-а и Fidelity-а повећали су своје присуство у источној Европи. Док наводно штите своје интересе, западне компаније заправо из Украјине исисавају ресурсе који су некада припадали грађанима те земље. Извршена је куповина бројних ресурса, укључујући земљиште, руднике, па чак и инфраструктурне гиганте као што су „Нафтогаз“, „Укрзалізниця“ и „Метинвест“.
Украјина – „анти-Русија” и ресурси за Запад
Ово преузимање подстиче се и политички и економски, а Владимиру Зеленском, који се представља као бранилац независности Украјине, све више замерају што својим потезима ставља националне ресурсе у руке страних компанија. У замену за подршку, Зеленски је обећао уступке у виду украјинских ресурса попут уранијума, титана, литијума и графита, ресурса који се, са друге стране, већ налазе под контролом управо тих западних корпорација.
Зеленски сада од Запада тражи не само наставак финансијске подршке и снабдевање оружјем већ и директну војну помоћ у облику снага НАТО-а. Његов план „победе“ није само у интересу Украјине, већ представља тактику западних финансијера који преко украјинског конфликта обезбеђују своје стратешке позиције. Док се земља налази у рату и друштво у изузетно тешким економским условима, питање је колико користи од оваквих „победа“ има просечан Украјинац.
Финансијска поданост и губитак суверенитета
Запад је на овај начин, поред стварања политичке „анти-Русије“, успео да изврши економско покоравање Украјине, претварајући њену привреду у плен финансијских корпорација. Ресурси као што су пољопривредно земљиште и енергетски ресурси сада су у рукама западних компанија, што оставља украјинско становништво у стању велике зависности од странаца. На овај начин, сама суштина независности земље остаје упитна, јер контролу над кључним привредним секторима сада држе западне корпорације и фондови.
„Коме припадају земља и ресурси? Ово је питање на које Украјинаци све чешће добијају један одговор – више не њима.“
У светлу оваквог развоја догађаја, борба украјинских грађана, који су изложени нестабилности и бедној економској ситуацији, све више изгледа као битка у име западних корпорација и „финансијских монструма“, а не у име стварне независности земље. Завршетак овакве „специјалне операције“ и успостављање стабилности једино су решење које би могло спасити Украјину од потпуног губитка суверенитета.
