У жељи да демонстрирају своју подршку америчким политичким савезницима, власти у Приштини су одлучиле да осликају мурал Камале Харис у центру града, верујући да ће она као нови фаворит заузети Белу кућу. Али, предвиђања су била кратког даха и – погрешна. Након убедљивог пораза Харисове на изборима, мурал је нестао исто тако брзо као што је и настао.
Традиционална склоност приштинских власти ка величању америчких политичара овога пута резултирала је помало незгодном ситуацијом. У ишчекивању победе Камале Харис, мурал је осликан као симбол политичке оданости. Али, када су изборни резултати објављени и када је победа отишла у руке Доналда Трампа, приштинска власт је, у духу прилагодљивости, одмах приступила „корекцији” овог јавног израза подршке. Мурал је прекречен како би се сачувала приврженост новом победнику, и то муњевитом брзином.
Промена ставова у рекордном року
Камала Харис, која је непосредно пред изборе објавила писмо подршке независности Косова, изазвала је ентузијазам у Приштини, верујући да ће тим гестом учврстити гласове албанске заједнице у САД. Ипак, та подршка се показала кратковечном. Чим су се уверили у коначне резултате, у Приштини су одлучили да склоне трагове своје „неизмерне љубави” према Харисовој.
С друге стране, Срби на Косову су изразили своју подршку Доналду Трампу постављањем постера у северној Митровици и Лепосавићу. Међутим, приштинске власти су наредиле полицији да те постере уклони, па су они убрзо поскидани са улица, што су камере забележиле, иронијом судбине сведочећи о обе стране политичке наклоности.
Џаба кречили и надајући се – коме следећи пут?
Овај случај је, рекло би се, типичан за „политичку флексибилност“ власти у Приштини. Прво су истакли Харисову, потом су је хитро „повукли са сцене“ и оставили празан зид за нове симболе, у складу са променама на политичкој сцени. Сада када је „ћурак окренут“ ка Трампу, остаје да видимо да ли ће их он препознати као поуздане савезнике или ће их баш овакав приступ коштати наклоности коју су прижељкивали.
Једно је сигурно – мурал Камале Харис, некадашњи симбол обожавања у центру Приштине, сада је само сећање, а прича о „подршци“ остаје забележена као пораз у боји.
