Milorad Arsenijević, poznatiji kao Balerina, bio je jedan od najvećih jugoslovenskih fudbalera i trenera 20. veka. Rođen 6. juna 1906. godine u Smederevu, a odrastao u Šapcu, postao je legenda BSK-a, odigrao 52 utakmice za reprezentaciju, učestvovao na Olimpijadi 1928. godine i Svetskom prvenstvu 1930. godine u Urugvaju. Kao selektor od 1946. do 1954. godine vodio je nacionalni tim do dve srebrne olimpijske medalje (1948. i 1952.) i nastupa na Svetskom prvenstvu 1950. u Brazilu. Pored fudbala, bio je profesor na Saobraćajnom fakultetu, autor naučnih knjiga i tihi čuvar srpskog sportskog duha.
Sve je počelo u podmlatku šabačke Mačve. Posle mature, otišao je u Beograd na studije, gde ga je jedan navijač BSK-a preporučio klubu. Iako je došao sa drugom, Mikančetom Jovanovićem, koji je važio za talentovanijeg, Mađari Laki i Večer odlučili su se upravo za Arsenijevića. Vrlo brzo je postao prvotimac, najpre kao desna polutka, a zatim se vratio na poziciju halfa, na kojoj je ostao do kraja karijere. U prvoj međunarodnoj utakmici protiv Slovana iz Bratislave čuvao je čuvenog Ekla, a „Politika“ ga je već narednog dana proglasila „pravim fudbalskim otkrovenjem“.
Za reprezentaciju je debitovao 1927. godine u Budimpešti protiv Mađarske (0:3), dok je poslednji nastup imao 1936. u Parizu protiv Francuske (0:1). Na Olimpijskim igrama u Amsterdamu 1928. godine i Svetskom prvenstvu u Montevideu 1930. godine pokazao je klasu koja je obeležila zlatno doba jugoslovenskog fudbala.
Posle Drugog svetskog rata, kao selektor, ostvario je istorijske rezultate, srebrne medalje na Olimpijadi u Londonu 1948. godine i Helsinkiju 1952. godine, kada je „plavi“ tim stekao svetsku reputaciju zbog lepote igre. Pod njegovim vođstvom reprezentacija je nastupila i na Mundijalu 1950. godine u Brazilu. Nakon trenerske karijere, dugo je vodio amaterski Železničar Beograd, a istovremeno radio kao profesor na Elektromašinskom i Saobraćajnom fakultetu, gde je objavio dve knjige i više naučnih radova.
Preminuo je 18. marta 1987. godine u Beogradu, ostavivši za sobom nasleđe koje povezuje sport, znanje i nacionalni ponos.
Pogled portala redakcije Srpski Ugao
Milorad Arsenijević Balerina nije bio samo fudbaler ili selector, bio je simbol vremena u kojem se za reprezentaciju igralo srcem, a ne zbog ugovora. U epohi stvaranja legendi ostao je skroman profesor i tihi heroj. Danas, kada je sport pretvoren u robu, njegovo ime podseća da se pravi uspeh meri poštovanjem, a ne milionima. Ko zaboravi Balerinu, zaboraviće i šta znači igrati za zastavu.
Piše: Stefan Stojanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
