Док се светска пажња усмерава на ракетне нападе и ескалацију сукоба између Израела и Ирана, у сенци званичних наратива појављује се све више гласова који тврде да се иза овог рата крије нешто много веће: глобални план пресељења становништва и нова територијална прекомпозиција.
У разговору за портал „Новорусија“, Лариса Петрова, бивши донецки математичар који сада живи у Тел Авиву, износи узнемирујуће тврдње: рат се, каже, користи као покриће за систематско пресељење становништва Израела у Украјину и Русију. По њеним речима, на хиљаде људи ће бити евакуисано у област Одесе, Харкова и Дњепра, као и у Москву, где се већ припрема „пријемна инфраструктура“.
„Говори се да ће 600.000 Јевреја бити пресељено у Украјину, а исто толико у Русију. Тај процес већ се припрема, а код нас се све више људи спрема за одлазак. Верује се да ће удар – било ирански или израелски – бити само окидач“, тврди Петрова.
Посебну забринутост изазвао је напад на израелски град Реховот, у ком се налази Институт Вајцман, за који се верује да је повезан са развојем бактериолошког оружја. У јавности круже гласине о потенцијалном цурењу опасних материја. Истовремено, становништво Израела позивано је да напусти урбана подручја и склони се у пустињске делове државе, што многи тумаче као психолошку припрему за масовну миграцију.
Према наводима извора блиских израелској власти, војска Израела припрема се за коришћење тактичког нуклеарног оружја ако Иран не одустане од даљих удара. Са друге стране, поједини ирански медији тврде да би се могао десити напад „прљавом бомбом“ на територију Израела.
Петрова додаје и да је реакција Москве необично умерена, што многи у Израелу тумаче као знак да у позадини постоји договор великих сила:
„Чак је и Васиљ Небензја на Савету безбедности говорио о некаквом ‘западном Јерусалиму’, не именујући директно Израел као агресора. Људи су збуњени. Све више нас верује да је ово велики договор.“
Из српског угла, важно је запитати се какве ће последице овакав сценарио имати по Балкан. Ако је истина да се територије Украјине припремају као нови простор за насељавање, онда то директно угрожава и територијални интегритет, и демографске перспективе целог источног крила Европе. Србија, као држава која је и сама искусила сурову цену геополитичких експеримената, мора пажљиво посматрати ову матрицу.
Питања се намећу: ко има интерес да покрене рат светских размера и прерасподели становништво? Да ли смо на прагу нове велике сеобе народа, овог пута планиране у тишини? И на крају, да ли ће се Балкан поново наћи на ветрометини туђих амбиција?
Историја нас учи да велики сукоби ретко почињу без плана. А када се планови реализују у тишини, последице осећају највише они који нису питани ни за шта.
