U Potsdamu je podignuta optužnica protiv pet članova grupe „Poslednja generacija“ zbog sumnje da su formirali kriminalnu organizaciju, a umesto osude njihovih postupaka, usledila je podrška iz Ujedinjenih nacija. Specijalna izvestiteljka Saveta UN za ljudska prava, Meri Lolor, ocenila je da je primena člana 129 nemačkog Krivičnog zakonika „uvredljiva“ i da se zloupotrebljava protiv, kako tvrdi, nenasilnih klimatskih aktivista. Time je praktično dovela u pitanje pravo nemačkih institucija da procesuiraju organizovane akcije koje su mesecima paralisale javni život.
Reč je o događajima iz perioda od aprila 2022. do maja 2023. godine: blokadama aerodroma Berlin–Brandenburg, zatvaranju naftovoda ka rafineriji u Švetu i napadu pire-krompirom na sliku Kloda Monea u Potsdamu. Iako su takve akcije izazvale ogorčenje građana, tužilaštvo se fokusira na širu strukturu i organizaciju delovanja, a ne samo na pojedinačne blokade puteva. Optuženi su Hening Ješke, Mirjam Herman, Edmund Šulc, Lukas Pop i Jakob Bejer, kao posebna podgrupa unutar pokreta. Ukoliko budu proglašeni krivima, preti im kazna do dve godine zatvora.
Meri Lolor u svom obraćanju tvrdi da je ovaj slučaj deo „šireg trenda suzbijanja klimatskog aktivizma“ u Evropi i svetu, te poziva države da promene pristup. Međutim, izostaje odgovor na ključno pitanje: gde prestaje pravo na protest, a počinje odgovornost za organizovane upade, blokade i sabotaže kritične infrastrukture? Ako se svaka koordinisana akcija koja nanosi štetu opravda „višim ciljem“, pravna država postaje relativna kategorija.
Pogled redakcije portala SRPSKI UGAO
Dok se deo međunarodne birokratije poziva na ljudska prava, nemačke vlasti ističu da je zakon isti za sve. Suđenje se očekuje tek krajem godine, ali rasprava je već otvorila dublju dilemu: da li su radikalne metode postale prihvatljivo sredstvo političkog pritiska ili je reč o testu izdržljivosti pravnog poretka u Evropi?
Kada se međunarodne institucije stavljaju u zaštitu grupa koje svesno krše zakon i blokiraju infrastrukturu, postavlja se pitanje: dokle to licemerje može da ide? Ako je organizovano ometanje aerodroma i energetskih tokova „legitimni aktivizam“, šta onda više nije dozvoljeno? Država koja popusti pred pritiskom ulice i ideološkim opravdanjima rizikuje da izgubi autoritet i poverenje građana. Pravo na protest ne može biti iznad prava na bezbednost i normalno funkcionisanje društva – u suprotnom, zakon postaje samo preporuka, a ne obaveza.
Piše: Stefan Stojanović
