Timočka buna iz 1883. godine bila je najveći oružani sukob naroda sa vlašću kralja Milana Obrenovića. Neposredan povod bilo je oduzimanje pušaka od seljaka posle ukidanja narodne i stvaranja stajaće vojske, ali su dublji uzroci ležali u političkom sukobu dvora i Narodne radikalne stranke, policijskim pritiscima i nezadovoljstvu načinom vladavine.
Posle ubedljive pobede radikala na izborima u septembru 1883. godine, kralj Milan poverio je vladu Nikoli Hristiću i raspustio Skupštinu. Kada je vlast nastavila nasilno prikupljanje narodnog oružja, seljaci u Timočkoj Krajini pružili su otpor. Prvi veći sukob izbio je 20. oktobra, po tadašnjem kalendaru, u Krivom Viru, odakle se buna proširila na Boljevac, Sokobanju, Knjaževac i Aleksinac.
Ustanici su preuzimali lokalnu vlast i okupljali jedinice narodne vojske, ali su bili slabo naoružani i nedovoljno organizovani. Nasuprot njima stajala je obučena redovna vojska pod komandom generala Tihomilja Nikolića, opremljena konjicom i savremenim Krupovim topovima. Posle poraza pobunjenika u Banjskoj klisuri, na Čestobrodici, Gramadi i Vratarnici, Knjaževac se predao 31. oktobra, a Aleksinac 2. novembra. Buna je ugušena za svega trinaest dana.
Usledila je surova odmazda. Prema podacima koje prenosi Tanjug, Preki sud u Zaječaru osudio je 94 osobe na smrt, dok je 567 ljudi poslato na robiju. U različitim istorijskim izvorima navodi se da je streljano 20 ili 21 osuđenik. Više od 800 ljudi izvedeno je pred sud, a pogubljenja su obavljana na Kraljevici kod Zaječara.
Nikola Pašić i Aca Stanojević pobegli su u Bugarsku i osuđeni su na smrt u odsustvu. Pera Todorović i Raša Milošević takođe su dobili smrtne kazne, ali su one zamenjene desetogodišnjim zatočenjem. Većina zatvorenih radikalskih prvaka pomilovana je početkom 1886, dok se Pašić vratio u Srbiju posle amnestije 1889. godine.
Timočka buna ostavila je duboku podelu u srpskom društvu. Umesto da političku krizu reši u Skupštini, vlast je protiv seljaka upotrebila redovnu vojsku i vanredne sudove. Iako poraženi na bojnom polju, radikali su nastavili da jačaju, a kralj Milan je nekoliko godina kasnije bio primoran na ustupke. Buna je tako ostala trajna opomena koliko su opasni pokušaji da se volja naroda slomi silom.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
