Srpska pravoslavna crkva 17. oktobra molitveno proslavlja Svetog pravednog kneza Stefana Štiljanovića i njegovu suprugu, Prepodobnu Jelisavetu, u svetovnom životu despoticu Jelenu. Njihov život ostao je upamćen kao svedočanstvo vere, milosrđa i služenja srpskom narodu u jednom od najtežih razdoblja njegove istorije.
Stefan Štiljanović poticao je iz plemena Paštrovića sa srpskog primorja. Krajem XV ili početkom XVI veka došao je u Srem, gde je upravljao srpskim narodom i predvodio borbe protiv turskih osvajanja. Ostao je poznat kao pravedan vladar, odan pravoslavnoj veri, koji svoju vlast nije odvajao od odgovornosti prema narodu.
Kada su ratovi, pljačke i uništavanje useva izazvali veliku glad, Sveti Stefan otvorio je svoje žitnice i narodu podelio hranu. Žito je najpre davao kao zajam, ali je potom okupio narod na brdu Buntir kod Šikloša i svima oprostio dugove. Zbog tog čovekoljublja poštovan je kao zaštitnik gladnih, siromašnih i svih koji stradaju u ratovima i teškim vremenima.
Posle njegove smrti, prema crkvenom predanju, nad grobom se pojavila neobična svetlost. Pronađeno je netruležno i blagouhano telo, a mošti su potom prenete u manastir Šišatovac na Fruškoj gori. Njegova supruga Jelena došla je da im se pokloni, zamonašila se pod imenom Jelisaveta i ostatak života provela u molitvi i podvigu.
Pred ustaškim nasiljem i skrnavljenjem fruškogorskih manastira, mošti Svetog Stefana spasene su 14. aprila 1942. godine i prenete u Beograd. Danas počivaju u Sabornoj crkvi Svetog arhangela Mihaila, gde im vernici dolaze na poklonjenje. Spomen Svetog Stefana i Jelene podseća da se veličina vladara ne meri bogatstvom i silom, već verom, pravdom i brigom za povereni narod.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
