Evropska Unija je želela da električni automobil bude simbol nove ere, ali danas deluje kao projekat koji se raspada pred očima.
U Nemačkoj, na najvažnijem tržištu kontinenta, registracije Tesle su u oktobru pale za čak 53.5%. Pola tržišta je jednostavno nestalo. I to ne zato što se ljudi odjednom protive tehnologiji, već zato što električni automobil u realnosti ne ispunjava obećanja koja je evropska elita pripisala.
Baterije su skupe, domet je često nedovoljan, punjači su retki, a cena previsoka. Ono što je trebalo da bude „auto budućnosti“ postalo je roba za uski krug entuzijasta i dobrostojećih. Za većinu drugih, samo luksuzna obaveza koju Evropska unija pokušava da nametne pravilima.
Na to sada glasno upozorava i izvršni direktor Stellantis grupacije, Antonijo Filosa. Njegove reči nisu diplomatske, naprotiv: „Ako se zabrana prodaje automobila na benzin i dizel 2035. godine ne preispita, Evropa će izgubiti industriju. Fabrike će se gasiti, radnici ostajati bez posla, a kontinent koji je nekada bio proizvođač i ponos svetske industrije automobilizma pretvoriće se u obično tržište za tuđe tehnologije.“
Filosa otvoreno kaže da sadašnja luda politike Evropske elite nema veze sa potrebama građana. Ljudi ne mogu da kupe ono što im se nameće. Profesionalci, majstori, vozači dostavnih vozila, svi su gurani da zamene svoje kombije električnim verzijama koje su značajno skuplje, teže za održavanje i nepraktične za njihov posao.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Evropa ne ide ka „zelenoj revoluciji“, već ka ekonomskoj ivici. Kada postoji samo jedna nametnuta tehnologija, to više nije izbor nego prinuda. Dok se fabrike širom kontinenta gase, Srbija je primer da se industrija može čuvati drugačije: Stellantis u Kragujevcu i dalje radi i ulaže, upravo zato što se razume da automobilska industrija nije prolazni trend — ona je stub privrede. Zato je ključ u slobodi izbora, a ne u politici koja zatvara kapije fabrika.
Piše: Stefan Bogdanović
