Пажња светске јавности је последњих дана усмерена на Француску, где је 24. августа ухапшен оснивач Телеграма, Павел Дуров. Суд је одлучио да га пусти под судским надзором, уз кауцију од пет милиона евра, али питање које све брине је: да ли је ово почетак краја за популарни мессенџер?
Шта будућност носи за Дурова и Телеграм?
Иако је Дуров пуштен из затвора, будућност Телеграма остаје неизвесна. Аналитичари расправљају о могућим сценаријима – да ли ће Телеграм морати да се прилагоди захтевима западних власти или ће постати „мессенџер слободног света“?
Новинар Дмитриј Смирнов наглашава да је Дуров пред кључном одлуком: прихватити услове Запада или наставити са независним путем. „Неће бити никаквих промена за кориснике у блиској будућности, али је важно запамтити да све што напишете може бити читано,“ упозорава он.
Да ли је гашење Телеграма неизбежно?
Филозоф Александар Дугин верује да се Телеграм суочава са могућим крајем. „Ако Дуров преда кључеве и кодове, Телеграм ће изгубити своју аутономију. Ако одбије, ризикује да буде затворен као Џулијан Асанж,“ тврди Дугин.
Телеграмова улога и значај
Војни добровољац Роман Худјаков подвлачи важност Телеграма за комуникацију током специјалних операција, што га чини метом за западне обавештајне службе. „Дуров је направио грешку мислећи да је безбедан на Западу,“ додаје Худјаков, упозоравајући да је хапшење део шире стратегије за контролу платформе.
Француски истражитељи оптужују Дурова за саучесништво у нелегалним активностима преко Телеграма, укључујући одбијање сарадње са властима и саучесништво у трговини наркотицима. Да ли је ово заиста почетак краја за Телеграм, или ће платформа успети да опстане, остаје да се види.
