Srpska pravoslavna crkva 17. avgusta proslavlja Svetih sedam mučenika u Efesu, Maksimilijana, Jamvliha, Martinijana, Jovana, Dionisija, Eksakustodijana i Antonina. Njihovo žitije vekovima svedoči o nepokolebljivoj veri u Hrista i predstavlja jednu od najpoznatijih hrišćanskih priča o budućem vaskrsenju mrtvih.
Sedmorica mladića živela su u III veku, za vreme rimskog cara Dekija, kada je počeo jedan od najtežih progona hrišćana. Bili su sinovi uglednih efeskih starešina i služili su kao oficiri u carskoj vojsci, ali su odbili naredbu da prinesu žrtve neznabožačkim idolima. Pred carem su otvoreno ispovedili da veruju u jednog Boga i Cara nebeskog.
Zbog takvog odgovora oduzeti su im vojnički činovi, ali ih car nije odmah pogubio. Ostavio im je vreme da se predomisle, nadajući se da će se odreći Hrista. Mladići su to vreme iskoristili da svoje zlato i srebro podele siromašnima, a zatim su se povukli u pećinu na gori Ohlon, gde su se molili Bogu da ih učvrsti pred predstojećim stradanjem.
Prema crkvenom predanju, Gospod ih je uveo u čudesni san. Kada je car saznao gde se nalaze, naredio je da ulaz u pećinu bude zazidan, verujući da će tako mladići umreti. Međutim, njihova tela ostala su sačuvana, dok su godine i decenije prolazile.
Probudili su se više od jednog veka kasnije, za vreme hrišćanskog cara Teodosija. Ne znajući koliko je vremena proteklo, poslali su najmlađeg Jamvliha u Efes da kupi hleb. On se iznenadio kada je na gradskim kapijama ugledao krstove i čuo kako se Hristovo ime slobodno izgovara. Trgovci su, videvši njegov stari srebrnjak sa likom cara Dekija, pomislili da je pronašao davno zakopano blago.
Jamvlih je izveden pred gradonačelnika i episkopa, kojima je ispričao da se sa drugovima sakrio od cara Dekija pre samo nekoliko dana. Kada su stigli do pećine, pronašli su ostalu šestoricu mladića žive i neizmenjene. Na ulazu su otkrivene i olovne ploče sa zapisom o njihovom stradanju, čime je potvrđeno da je od njihovog zatvaranja proteklo mnogo godina.
Vest o čudu stigla je do cara Teodosija, koji je došao u Efes i poklonio se svetim mladićima. Njihovo buđenje protumačeno je kao Božji odgovor onima koji su u to vreme sumnjali u vaskrsenje mrtvih. Posle razgovora sa carem, sedmorica mladića ponovo su usnula u Gospodu.
Praznik Svetih sedam mučenika u Efesu podseća vernike da prolazna zemaljska sila ne može pobediti istinsku veru. Njihovo žitije ostalo je snažno svedočanstvo da smrt za hrišćane nije kraj, već očekivanje vaskrsenja i večnog života u Carstvu Božjem.
Piše: Stefan Stojanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
