Kada dete napravi prve samostalne korake, u Banatu i drugim delovima Vojvodine nekada se priređivao poseban porodični običaj poznat kao postupanica, postupaonica ili postupavnica. Tim imenom nazivana je i obredna pogača pripremana u čast detetovog prvog koraka.
Prema zapisu iz Crepaje, pravila se velika pogača koja se premazivala medom. Pozivana su deca iz susedstva, svako bi otkinuo komad pogače, a dete koje je tek prohodalo odmah bi potrčalo za njima. U drugim vojvođanskim krajevima pogača je lomljena iznad detetove glave ili deljena deci koja već hodaju. Ove varijante zabeležene su i u „Rečniku srpskih govora Vojvodine“ Matice srpske.
Na prostirku ili pored pogače stavljani su predmeti koji su predstavljali različita zanimanja: motika za zemljoradnika, čekić za kovača, češalj za berberina, nož za mesara, sito za pekara i knjiga za učenog čoveka. Verovalo se da će predmet koji dete prvi uzme otkriti čime će se baviti kada odraste.
Običaj nije svuda izgledao isto. U pojedinim krajevima na pogaču su stavljani novac, pero, lenjir, knjiga i ukrasi od testa u obliku alata. Predmet koji dete odabere simbolično „predskazuje“ njegov budući život i zanimanje.
Postupanica je bila jedan od brojnih obrednih hlebova koji su pratili važne trenutke u životu čoveka. Njena svrha nije bila samo predviđanje budućnosti, već i porodično obeležavanje prvog velikog koraka deteta. Iako je danas retka, ovaj običaj ostaje dragoceno svedočanstvo porodičnog života i narodne tradicije Banata i Vojvodine.
Piše: Stefan Stojanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
