Srpska pravoslavna crkva proslavlja Svetog mučenika Emilijana, mladog hrišćanina koji je postradao 362. godine, za vreme rimskog cara Julijana Odstupnika. Živeo je u Dorostolu, drevnom gradu na Dunavu na mestu današnje Silistre u Bugarskoj, i služio kod gradskog upravitelja.
Julijan Odstupnik pokušavao je da potisne hrišćanstvo i ponovo uspostavi pagansku veru u Rimskom carstvu. Kada je carski izaslanik stigao u Dorostol, nije pronašao nijednog hrišćanina koji bi javno ispovedio veru. Uveren da je grad očišćen od hrišćana, organizovao je veliku gozbu i naredio prinošenje žrtava idolima.
Emilijan je do tada svoju veru čuvao u tajnosti. Tokom noći ušao je u paganske hramove i maljem porušio idole postavljene po svetilištima, ulicama i gradskim trgovima. Kada su stanovnici ujutru videli šta se dogodilo, nastala je velika uzbuna, a vlasti su odmah započele potragu za počiniocem.
Stražari su uhvatili nedužnog seljaka koji je tog jutra prolazio pored jednog hrama. Videvši da će drugi čovek biti kažnjen zbog njegovog dela, Emilijan je sam izašao pred carskog izaslanika i priznao šta je učinio. Prema crkvenom predanju, na pitanje ko mu je naredio da poruši idole odgovorio je: „Bog i duša moja zapovedili su mi da uništim te mrtve stubove koje vi nazivate bogovima.“
Namesnik Kapitolin naredio je da Emilijan bude surovo mučen, a zatim bačen na zapaljenu lomaču kraj Dunava. Svetitelj je u ognju predao dušu Gospodu 18. jula 362. godine po starom kalendaru. Njegove ostatke potom su prikupili i sahranili tamošnji hrišćani.
Podvig Svetog Emilijana Crkva posebno pamti zbog njegove spremnosti da preuzme odgovornost i spase nedužnog čoveka. Mogao je da ostane skriven, ali nije želeo da njegova ćutnja postane uzrok tuđeg stradanja. Zato njegovo žitije ostaje svedočanstvo nepokolebljive vere, lične hrabrosti i odgovornosti pred Bogom.
Istog dana Crkva molitveno proslavlja i Prepodobnog Pamba, Prepodobne Pajsija i Isaiju, kao i Prepodobnog Jovana Mnogostradalnog.
Piše: Stefan Stojanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
