Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici 25. avgusta proslavljaju Svete mučenike Fotija, Anikitu i druge hrišćane koji su sa njima postradali početkom četvrtog veka. Njihovo stradanje ostalo je upamćeno kao svedočanstvo nepokolebljive vere u vreme velikog progona hrišćana pod rimskim carem Dioklecijanom.
Prema crkvenom predanju, u Nikomidiji, gradu u maloazijskoj oblasti Vitiniji, Dioklecijan je naredio da se pripreme najstrašnije sprave za mučenje i da svi koji ispovedaju Hrista budu primorani da se poklone idolima. Pred cara je tada izašao ugledni velikodostojnik Anikita, otvoreno ispovedajući da je Isus Hristos istiniti Sin Božji i odbijajući da prinese žrtvu paganskim bogovima.
Razjareni Dioklecijan naredio je da Anikitu tuku, predaju zverima, vežu za točak i bace u kotao sa rastopljenim olovom. Žitije kazuje da je svetitelj iz svih muka izlazio nepovređen, lav pušten na njega postao je krotak, vatra se ugasila, a užareno olovo ohladilo. Videvši njegovu postojanost, Anikitin rođak Fotije prišao mu je, zagrlio ga i pred svima izjavio da je i sam hrišćanin.
Car je pokušao da ih pridobije obećanjima o počastima i bogatstvu, ali su Fotije i Anikita odbili da se odreknu vere. Usledila su nova mučenja, a potom i tri godine tamnovanja. Ni posle dugog zatočeništva nisu poklekli, već su nastavili da svedoče Hrista i hrabre druge progonjene hrišćane.
Dioklecijan je na kraju naredio da bude podignuta velika užarena peć u koju će biti bačeni Fotije, Anikita i svi pronađeni hrišćani. Prema predanju, mnoštvo vernika, zajedno sa ženama i decom, dobrovoljno je prišlo peći ispovedajući jednog Boga. Fotije i Anikita poslednji su predali duše Gospodu, a njihova tela i kosa, kako kazuje žitije, ostali su netaknuti plamenom.
Crkva ih pamti kao pobednike nad strahom, jer nisu odgovorili mržnjom niti su se odrekli vere da bi sačuvali zemaljski život. Sveti Anikita i Fotije pominju se i u molitvama prilikom osvećenja vode i jeleosvećenja, dok njihov praznik vernike podseća da istinska vera podrazumeva istrajnost, hrabrost i poverenje u Boga i u najtežim iskušenjima.
Piše: Stefan Stojanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
