U vreme kada je Srbija za evropske kartografe još bila nedovoljno poznata zemlja, Sava Tekelija je 1805. godine u Pešti izradio kartu srpskih zemalja i poslao je Karađorđu i njegovim ustaničkim starešinama. Bio je to prvi kartografski prikaz Srbije i srpskog etničkog prostora koji je načinio jedan Srbin, ali i mnogo više od geografskog dokumenta – politička i nacionalna poruka narodu koji se borio za slobodu.
Prvi srpski ustanak, podignut godinu dana ranije, probudio je snažna patriotska osećanja među Srbima širom Habzburške monarhije. Tekelija, pravnik, plemić, dobrotvor i budući predsednik Matice srpske, želeo je da znanjem i ugledom pomogne ustanicima. Kartu je štampao ćirilicom u nekoliko stotina primeraka, a deo tiraža poklonio je Karađorđu i njegovim oficirima.
Njena posebnost ne leži samo u ucrtanim granicama, rekama, planinama i naseljima. U donjem levom uglu prikazan je mladić koji pridržava veliko belo platno okačeno o granu, dok iznad njega sedi sova, drevni simbol mudrosti. Pored se nalaze sablja i puška – znaci borbe bez koje u tom istorijskom trenutku nije bilo moguće obnoviti slobodnu državu.
Najvažnija poruka smeštena je u gomilu štitova sa nazivima Albanije, Bosne, Bugarske, Rusije, Ilirije i Hercegovine. Na njihovom vrhu nalazi se ovalni štit Srbije sa četiri ocila. Takva kompozicija jasno pokazuje da Tekelijina karta nije nastala samo radi snalaženja u prostoru, već kao izraz političke misli, nacionalnog programa i vere u obnovu srpske državnosti.
Sava Tekelija pripadao je najobrazovanijim Srbima svog doba. Bio je prvi Srbin doktor prava, osnivač Tekelijanuma u Pešti i veliki dobrotvor Matice srpske. Još pre izbijanja ustanka obraćao se evropskim vladarima sa predlozima o oslobođenju i političkom povezivanju srpskih i drugih balkanskih zemalja, zbog čega se i njegova karta može čitati kao deo šire vizije budućnosti srpskog naroda.
Ovaj dragoceni dokument iz 1805. godine predstavljen je na izložbi „Dva veka čuvanja baštine” u Muzeju Vojvodine. Posetioci će do 14. septembra moći da vide kartu koja je pre više od dva veka istovremeno pokazivala gde se Srbija nalazi i kakvo mesto treba da zauzme među oslobođenim evropskim narodima.
Piše: Stefan Stojanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
