Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će se povući sa funkcije predsednika i time otvorio mogućnost za raspisivanje novih izbora.
Prema pisanju švedskog javnog servisa SVT, Vučić je u subotu, tokom obraćanja svojim pristalicama u Beogradu, izjavio da namerava da podnese ostavku u roku od nekoliko nedelja.
Takva odluka bi, ukoliko se zaista sprovede, mogla da dovede do raspisivanja prevremenih izbora.
Vučić je poručio da će još samo nekoliko nedelja biti predsednik, nakon čega će se povući sa te funkcije. Dodao je i da će podržati svoju stranku, Srpsku naprednu stranku, na predstojećim izborima.
SVT ovu najavu stavlja u kontekst višemesečnih protesta protiv vlasti u Srbiji. Ti protesti su počeli nakon tragedije u Novom Sadu u novembru 2024. godine, kada je u padu nadstrešnice na železničkoj stanici poginulo 16 ljudi.
U izveštaju se navodi da se protesti povezuju sa nezadovoljstvom zbog korupcije, kao i da se redovni predsednički i parlamentarni izbori očekuju naredne godine.
Najava Vučićeve ostavke zato se tumači kao potez koji bi mogao da promeni politički kalendar Srbije i ubrza izlazak zemlje na izbore.
Komentar Instituta Srpskog Mosta: Kada okvir postane važniji od događaja
Vest koju su preneli TT i SVT o najavi ostavke predsednika Srbije Aleksandra Vučića pokazuje jedan poznat obrazac zapadnog izveštavanja o Srbiji: događaj se ne posmatra prvenstveno kroz ono što se zaista dogodilo, već kroz unapred postavljen politički okvir.
U ovom slučaju okvir glasi: predsednik “popušta” pod pritiskom protesta. To je moguće tumačenje. Ali nije jedino. I nije dovoljno.
Ono što u takvom izveštavanju gotovo nestaje jeste činjenica da je 27. juna u Beogradu održan veliki javni skup vlasti i njenih pristalica. Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, na skupu je bilo oko 207.000 građana. Ta brojka se može proveravati, osporavati ili porediti sa drugim procenama, ali se ne može jednostavno ignorisati ako se želi ozbiljno govoriti o političkom raspoloženju u zemlji.
Problem nije u tome što švedski mediji pišu o protestima. O protestima treba pisati. Problem je u tome što se često stvara utisak da u Srbiji postoji samo jedna javnost, samo jedan glas i samo jedan demokratski impuls. A to nije tačno.
Ako desetine ili stotine hiljada ljudi protestuju protiv vlasti, to je politički relevantno. Ali ako desetine ili stotine hiljada ljudi javno iskažu podršku drugoj političkoj opciji, i to je politički relevantno. Demokratija nije samo glas onih koji se dopadaju zapadnim redakcijama. Demokratija je i obaveza da se prikaže puna slika društva, uključujući i one građane čiji politički izbor nije u skladu sa dominantnim spoljnim narativom.
TT i SVT u ovoj vesti prave još jedan karakterističan izbor: oni pretpostavljaju uzrok. Formulacija da predsednik “izgleda popušta” pod pritiskom protesta nije čista činjenica, već interpretacija. Ona može biti legitimna kao analiza, ali tada mora biti jasno označena kao analiza, a ne predstavljena kao neutralan opis stvarnosti.
Ozbiljno novinarstvo bi postavilo najmanje četiri pitanja.
Prvo: zašto je skup 27. juna uopšte održan?
Drugo: koliko ljudi je na njemu učestvovalo, prema različitim izvorima?
Treće: šta je bila glavna politička poruka tog skupa?
Četvrto: da li najava ostavke znači povlačenje iz politike, ili promenu institucionalne pozicije pred izbore?
Bez tih pitanja, čitalac u Švedskoj ne dobija sliku Srbije. Dobija sliku narativa o Srbiji.
Srpski Most ne tvrdi da Srbija nema ozbiljne probleme. Ima ih. Institucije moraju biti jače, odgovornost mora biti merljiva, javni projekti moraju biti transparentni, a tragedija u Novom Sadu zahteva punu istinu i institucionalnu odgovornost.
Ali isto tako tvrdimo da se Srbija ne sme posmatrati kroz pojednostavljenu matricu u kojoj su jedni automatski “narod”, a drugi samo “režimske pristalice”. Takva podela je intelektualno lenja i politički opasna.
Ako zapadni mediji žele da razumeju Srbiju, moraju prestati da pišu samo o onome što potvrđuje već postojeću sliku. Moraju početi da prate Srbiju kao stvarno društvo: složeno, podeljeno, emotivno, politički živo i duboko svesno pritisaka kojima je izloženo.
Izbori, ako budu raspisani, treba da budu fer, transparentni i institucionalno ozbiljni. Ali isto tako, medijsko izveštavanje o Srbiji mora biti fer, transparentno i ozbiljno.
Nije posao novinara da unapred odlučuje – posao novinara je da objektivno prenese šta se u Srbiji zaista dešava.
Piše: Aleksandar Spasić, Institut Srpski Most
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
