Austrija je u prvom kvartalu 2026. godine nastavila da povećava javni dug, koji je dostigao oko 431,4 milijarde evra, odnosno 83,5% bruto domaćeg proizvoda (BDP). Iako je budžetski deficit manji nego godinu dana ranije, država se i dalje intenzivno zadužuje kako bi finansirala tekuću potrošnju i održala finansijsku likvidnost.
Prema podacima ,,Statistik Austria“, udeo javnog duga porastao je sa 81,5 na 83,5% BDP-a. Najveće povećanje zabeleženo je na saveznom nivou, gde su obaveze uvećane za 14,1 milijardu evra. Pokrajine su dug povećale za 700 miliona evra, dok su lokalne samouprave svoje obaveze uvećale za dodatnih 200 miliona evra.
Javni deficit u prvom kvartalu iznosio je 7,3 milijarde evra, odnosno 5,8 odsto BDP-a. Od toga se čak 6,4 milijarde evra odnosi na savezni nivo vlasti. Iako je deficit niži nego u istom periodu prošle godine, kada je iznosio 7,1 odsto BDP-a, javni dug nastavlja da raste.
Ukupni javni prihodi dostigli su 60,5 milijardi evra, što predstavlja rast od 5,2% u odnosu na isti period prošle godine. Rashodi su iznosili 67,8 milijardi evra, uz povećanje od 2,2%, pa prihodi i dalje nisu dovoljni da pokriju ukupnu državnu potrošnju.
Od ukupnog javnog duga, 384,3 milijarde evra odnose se na državne obveznice, 45,1 milijarda evra na kredite, dok se oko 2 milijarde evra odnosi na depozite. Na saveznom nivou novo zaduživanje uglavnom je iskorišćeno za finansiranje budžetskog deficita i povećanje novčanih rezervi radi očuvanja likvidnosti države.
Finansijski pritisci osećaju se i na lokalnom nivou. Iako su opštine povećale zaduženost za 200 miliona evra, istovremeno su značajno smanjile svoje novčane rezerve kako bi pokrile budžetske manjkove, što pokazuje da se i lokalne vlasti suočavaju sa sve većim fiskalnim izazovima.
Najveći deo javne potrošnje i dalje odlazi na finansiranje socijalne zaštite, zdravstvenog sistema i infrastrukturnih projekata. Ekonomski analitičari upozoravaju da će bez ozbiljnijih strukturnih reformi i kontrole rashoda javni dug nastaviti da raste, uprkos blagom poboljšanju budžetskih pokazatelja.
Dodatnu neizvesnost predstavlja rast kamatnih stopa na evropskom tržištu. Austrija je prethodnih godina koristila povoljne uslove zaduživanja, ali bi skuplji krediti mogli značajno povećati troškove servisiranja duga. Vlada je najavila nove mere štednje i fiskalne konsolidacije, ali ostaje da se vidi da li će one biti dovoljne da zaustave rast javnog duga, koji bi, prema pojedinim procenama, do kraja godine mogao premašiti 85% BDP-a.
Piše: Stefan Stojanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
