Švedska, nekada simbol blagostanja i socijalne sigurnosti, suočava se sa naglim rastom nezaposlenosti, naročito među mladima. Prema podacima Evrostata za kraj 2025. i početak 2026. godine, stopa nezaposlenosti među mladima do 25 godina iznosi čak 24,7%. Ukupna nezaposlenost kreće se između 8,6% i 9%. Vlada centra-desnice, uz podršku desnih partija, najavljuje reforme i rezove, ali rezultati izostaju.
Dok se ostatak Evrope postepeno oporavlja, Švedska se suočava sa produbljivanjem krize. Ministar finansija govori o poreskim olakšicama i strožim pravilima za socijalnu pomoć, ali stvarnost je složenija. Mnogi mladi ostaju van tržišta rada, oslanjajući se na državnu podršku. Poslodavci istovremeno ukazuju na nedostatak radne snage i neusaglašenost između obrazovanja i potreba privrede. Kritičari smatraju da je problem i u mentalitetu koji se oslanja na sigurnu socijalnu mrežu.
Vlada pokušava da reaguje uvođenjem testova jezika i znanja za dobijanje državljanstva, strožim sankcijama za odbijanje zaposlenja i najavama smanjenja poreza. Pominju se i ulaganja u vojni sektor kao način otvaranja novih radnih mesta. Ipak, protivnici takvih mera tvrde da su to delimična rešenja koja ne zadiru u suštinu problema – dugogodišnje oslanjanje na široku socijalnu zaštitu.
Kriza je postala i društveno pitanje. Model koji je decenijama smatran uzorom sada pokazuje slabosti. Raste nezadovoljstvo, u pojedinim predgrađima jača kriminal, a ekonomski rast stagnira. Dok Brisel i Vašington promovišu nove razvojne politike, Stokholm se suočava sa izazovom sopstvenog sistema.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Pitanje koje se postavlja jeste da li će Švedska pronaći ravnotežu između socijalne sigurnosti i radne odgovornosti, ili će postati primer kako preterana zaštita može da oslabi radnu motivaciju i stabilnost društva.
Piše Stefan: Stojanović
