Junaci istorijskog pohoda jugoslovenske reprezentacije na prvo svetsko prvenstvo u Montevideu ostali su upamćeni, ovekovečeni, pa i omiljeni zahvaljujući romantizovanoj ekranizaciji prvo putem filma, a onda i TV serije.
Ipak, malo ljudi zna da tog poduhvata ne bi bilo bez Koste Hadžija, koje je svoje ime u istoriju upisao puno puta i to na različite načine. Rođen 1898. u Vršcu kao jedan od desetoro dece, gimnaziju je završio u Segedinu i Novom Sadu, gde je i maturirao 1916. godine. Kao srpski rodoljub, bio je učesnik ne samo u Prvom svetskom ratu, nego i učesnik Velike narodne skupštine i jedan od zaslužnijih što se Vojvodstvo srpsko pridružilo Kraljevini Srbiji.
Posle vojne službe, studirao je u Parizu i Kanu, a odatle se vratio u voljeni Novi Sad gde je položio pravosudni ispit i bavio se advokaturom sve do 1961. godine. Ove isprazne faktografske informacije kriju pravu suštinu Koste Hadžija.
Kao šesnaestogodišnjak, osnovao je srpski klub „Vojvodina“ u momentu kada su Austrougari bili veoma revnosni u kažnjavanju tog vida nacionalnog otpora – bio je tehnički direktor, trener, predsednik, sve što je mogao, prkoseći tuđinima bez obzira na opasnosti.
Kao sportski radnik, bio je vođa puta u Montevideo, koji smo već i spomenuli. Kao istaknuti patriota, tokom Drugog svetskog rata, pružio je neograničenu pomoć srpskim zatvorenicima u mađarskom logoru „Šarvar“, zbog čega je u ostalom i dobio nadimak „Šarvarski otac“. Bio je privržen crkvi, pa je preko svog prijatelja, Vladike Irinijea Ćirića, organizovao pomoć za oko 3.000 dece i 800 odraslih, kojima je trebala pomoć u vreme fašističkog progona.
Kao advokat, nije dopuštao da na njega utiču ideološki pritisci, pa je hrabro branio razne koji su optuženi da su narodni neprijatelji, a posebno se borio za paore kojima su komunisti oteli zemlju. Zbog toga je uhapšen i osuđen, pa i žigosan, iako je ostao omiljen u narodu, a od daljih reprekusija i doživotnog zatvora spasao ga je tadašnji predsednik Predizijuma Narodne skupštine Jugoslavije Ivan Ribar.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Do smrti je ostao dosledan svojim idejama, idealima i uverenjima, odbacujući sa prezirom svaku vrstu kompromisa.
Piše: Tomislav Lovreković
