Gotovo svaki četvrti maloletnik u Nemačkoj zavisi od državne pomoći, pokazuju najnoviji podaci koje prenosi „Welt am Sonntag“. Prema informacijama iz nadležnih ministarstava i Savezne agencije za zapošljavanje, čak 3,42 miliona dece i mladih prima neku vrstu socijalne podrške – bilo da je reč o građanskom dodatku (Bürgergeld), dečijem dodatku ili drugim oblicima pomoći.
U junu 2025. godine, Bürgergeld je primilo 1,8 miliona maloletnika, od kojih čak 854.000 nisu državljani Nemačke. Ovi brojevi izazivaju ozbiljnu zabrinutost među stručnjacima i političarima, naročito zbog dugoročnih posledica koje sistemska zavisnost od pomoći može imati na društvenu strukturu i tržište rada.
Istaknuti ekonomista Bernd Raffelhüschen upozorava da dugotrajna izloženost socijalnoj pomoći u detinjstvu može stvoriti obrazac ponašanja koji se prenosi i u odraslo doba: „Ako deca odrastaju sa iskustvom da se život zasniva na pomoći države, to dugoročno vodi ka društvu sa smanjenom motivacijom za rad i obrazovanje.“ On naglašava da se time otvara i pitanje integracije, posebno kada je reč o migrantima, koji čine značajan deo korisnika pomoći.
Nemačka, kao zemlja sa jakim sistemom socijalne zaštite, sve češće se suočava s paradoksom, umesto da podrška bude privremeni oslonac, ona postaje životni model za sve veći broj porodica. Debata o reformi sistema pomoći i većem ulaganju u obrazovanje i zapošljavanje mladih dobija na intenzitetu, dok se istovremeno javnost deli po pitanju uzroka i rešenja.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Nemački slučaj pokazuje koliko brzo socijalna podrška može iz privremenog rešenja postati hronično stanje, naročito među najmlađima. Za Srbiju, koja takođe ima rastući broj socijalno ugroženih porodica, ovo je važna lekcija – da se sistem pomoći mora povezati sa merama aktivacije, obrazovanja i rada. U protivnom, rizikujemo da i kod nas poraste generacijska zavisnost od države, što bi dodatno oslabilo ionako napregnutu ekonomsku osnovu.
Piše: Nina Stojanović
