Sud u ruskom gradu Sočiju kaznio je lokalnog stanovnika novčanom kaznom od 1.000 rubalja (oko 10–11 evra), zato što je objavio na Telegramu sliku tzv. „Kotolf Kitler“ — internet mim mačke čija šara podseća na brkove i frizuru Adolfa Hitlera. Sud je to okvalifikovao kao „javno prikazivanje nacističkih simbola“ prema članu 20.3 ruskog Zakona o administrativnim prekršajima.
Mim mačke sa „Hitlerolikim“ obeležjima je bio na Telegramu, što se u Rusiji često tretira kao „javno objavljivanje“, čak i kada publika nije ogromna. Ruski zakon je vrlo strog kada je reč o nacističkim simbolima, njihovom propagiranju i javnom prikazivanju, a problem nastaje tamo gde zakon prestaje da pravi razliku između konteksta i sadržaja. Granica između satire, mimova i stvarne propagande često se briše, pa čak i apsurdni slučajevi poput crno – bele mačke mogu da završe na sudu.
Ovo nije prvi primer kako rigidna primena zakona može dovesti do kažnjavanja nternet humora.
Jedan od poznatijih primera dolazi iz 2015. godine, kada je Roman Juškov u Permu kažnjen jer je na društvenim mrežama podelio fotografiju sa parade povodom Dana pobede iz Drugog svetskog rata. Na slici su bili sovjetski vojnici sa zaplenjenim nacističkim zastavama. Iako je kontekst bio istorijski i antifašistički, sud je zaključio da samo prisustvo simbola krši zakon. Sličnu sudbinu imao je i Andrej Šaškov, koji je kažnjen zbog objave kadra iz filma Američka istorija X. U pitanju je scena koja prikazuje neonacizam upravo da bi ga osudila, ali to nije bilo dovoljno da izbegne sankciju — zakon nije ulazio u narativ, već u vizuelni sadržaj. U Barnaul, student Danil Markin našao se pod istragom zbog mimova koje je čuvao na društvenoj mreži
VKontakte. Među njima su bile i satirične slike koje su ismevale ekstremizam, ali su tretirane kao „neprimeren sadržaj“.
Još jedan ilustrativan primer je hapšenje Marije Motuznajeve. Među mimovima koje je delila na internetu bile su slike koje su kombinovale religijske i političke reference u humorističnom tonu. Iako njen slučaj nije bio direktno vezan za nacističke simbole, pokazao je koliko široko može da se tumači „ekstremizam“ — čak i kada je očigledno reč o ironiji.
Možda najzvučniji slučaj je Ruslan Sokolovski, bloger koji je snimao sebe kako igra Pokémon Go u pravoslavnoj crkvi. Nije bio u pitanju nacizam, ali jeste granica dozvoljenog izražavanja: osuđen je zbog „vređanja verskih osećanja“.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Kada se svi ovi slučajevi stave jedan pored drugog, postaje jasno da je ključni obrazac isti: zakon se u Rusiji primenjuje formalno, bez razmatranja konteksta, bilo da je u pitanju istorijska fotografija, filmska scena, satirični mim ili čak mačka sa „nezgodnim“ šarama.
Piše: Biljana Stepanović
