Zvuči kao neobičan eksperiment iz budućnosti, ali u Finskoj se već dešava: vrtići su bukvalno pretvorili svoja dvorišta u mini-šume, bašte i „prljave zone“ i rezultat je zapanjujući.
Deca koja su se do juče igrala na sterilnim, gumenim podlogama danas kopaju zemlju, dodiruju mahovinu, sade biljke, trče kroz blato i prirodni „haos“. I upravo taj haos, kažu naučnici, može da bude jedan od najvažnijih zaštitnih faktora za zdravlje u životu, da utiče na: imunitet, varenje, hormonsku ravnotežu, pa čak i psihičko stanje.
Više uporednih studija pokazalo je da deca koja odrastaju u kontaktu sa prirodom i zemljom imaju: manji rizik od alergija, manju učestalost astme i atopijskih bolesti, manji rizik čak i od dijabetesa tipa 1.
Studija iz 2021. objavljena u naučnom časopisu Science Advances, pokazala je da deca koja su samo nekoliko sedmica imala redovan kontakt sa prirodnim materijalima, najmanje pet dana nedeljno, pokazuju: značajno raznovrsniji mikrobiom kože i creva, kao i jaču biološku zaštitu od inflamatornih bolesti. Naučnik Aki Sinkonen iz finskog instituta LUKE objasnio je da je ovo prvi put da se u urbanom okruženju dokazalo da se imuni sistem dece može „reprogramirati“ preko prirode.
Ono što je počelo kao mali pilot-projekat, sada postaje nacionalna strategija. Finski institut LUKE pokreće istraživanje u 43 vrtića, uz značajno veći uzorak dece nego ranije. Vrtići dobijaju oko milion evra za „ozelenjavanje“ dvorišta.
Mališani se prate kroz uzorke pljuvačke, stolice i kose. Roditelji popunjavaju upitnike o bolestima svoje dece, kako bi se izmerilo da li „povratak prirodi“ zaista menja zdravlje na duži rok.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Ako se rezultati potvrde, jedna prosta ideja može postati globalni trend. Umesto života bez mikroba, birajmo prirodu kao najjaču vakcinu
za buduće generacije.
Piše: Biljana Stepanović
