Tokom 2025. godine širom Evrope obeležena je 200-godišnjica rođenja Johana Štrausa Mlađeg, a važan deo tog jubileja vezan je i za Srbiju. Iako se njegovo ime najčešće povezuje sa Bečom i tradicijom novogodišnjih koncerata, Štraus je još u mladosti ostavio snažan trag i u srpskim sredinama.
Na početku karijere 1847. godine, krenuo je na turneju kroz Štajersku, Ugarsku i Srbiju. Tom prilikom nastupao je u Novom Sadu, Zemunu i Beogradu. Beogradski koncert održan je u sali hotela „Srpska kruna“, na mestu današnje Biblioteke grada u Knez Mihailovoj ulici. Pojedini izvori beleže da je deo koncerata dirigovao u srpskoj narodnoj nošnji, kao gest poštovanja prema sredini u kojoj je nastupao.
Boravak u Novom Sadu imao je poseban značaj za njegovo stvaralaštvo. Od porodice Popović dobio zbirku srpskih narodnih pesama koje je zapisao Josif Šlezinger. Taj materijal poslužio mu je kao osnova za kompoziciju „Sećanje na Novi Sad“, koja nažalost nije sačuvana. Tokom boravka u Beogradu dirigovao je i izveo „Aleksandrov kvadril“, posvećen knezu Aleksandru Karađorđeviću, kao i „Srpski narodni marš“. Ranije je po narudžbini kneza Miloša Obrenovića, nastao i „Srpski kvadril“, što dodatno potvrđuje njegovu vezu sa srpskim prostorom.
Veza sa Srbima vidljiva je i u njegovom opusu. Opereta „Jabuka ili Praznik jabuka“ smeštena je u srpske krajeve južne Ugarske i prikazuje lokalne običaje i likove iz tog prostora. Iz tog dela potiče i marš „Živeo“, koji se čuje i na Novogodišnjem koncertu u Beču.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Vekovi koji nas dele od Štrausovih nastupa u Beogradu i Novom Sadu svedoče o neraskidivoj vezi srpskog kulturnog prostora sa evropskim. Njegovo uvažavanje naše tradicije, iskazano kroz narodnu nošnju i posvete srpskim vladarima, potvrđuje da je Srbija oduvek bila integralni deo najviših umetničkih tokova. Očuvanje ovog sećanja obavezuje nas da sopstvenu istoriju slavimo sa istim onim dostojanstvom kojim je „kralj valcera“ nekada pozdravljao srpsku publiku.
Piše: Stefan Bogdanović
