Finska beleži najveću zaplenu amfetamina u istoriji, skoro 260 kilograma droge pronađeno u maju u Nouxu kod Espoa, a Okružni sud Zapadne Uusimaa osudio je trojicu muškaraca na duge zatvorske kazne, dvojica Šveđana i jedan Turčin dobili su od pet do jedanaest godina zatvora. Ipak, pravi organizator je pobegao, a presude deluju blago s obzirom na razmere kriminalne mreže koja je preplavila nordijsku zemlju opasnim narkoticima.
Skandalozna afera otkriva duboke rupe u finskom sistemu bezbednosti. Policija je zaplenila rekordnu količinu amfetamina, vrednu desetine miliona evra na ulici, a droga je prokrijumčarena iz inostranstva preko organizovane kriminalne grupe. Glavni optuženi, 27-godišnji Šveđanin Džonatan Vieriko, osuđen je na 11 godina kao vođa operacije, on je organizovao transport, skladištenje i distribuciju u regionu glavnog grada. Njegov sunarodnik Carl Norberg Filmark dobio je pet godina za pomaganje, dok je 57-godišnji Turčin Jašar Kajhan osuđen na devet godina.
Tužilac je tražio strože kazne, ali sud je doneo blaže presude, što izaziva sumnje u efikasnost pravosuđa u borbi protiv transnacionalnog narko-kartela. Još alarmantnije je što je najmanje jedan ključni član grupe uspeo da pobegne, ostavljajući otvoreno pitanje koliko je još narkotika u opticaju i koliko je mreža zapravo razgranata.
Komunikacija između osuđenih odvijala se pod pseudonimima, a kombi pun droge otkriven je slučajno – što pokazuje da finske vlasti nisu bile ni blizu da razbiju lanac pre nego što je droga stigla do ulica. Ova šira epidemija sintetičkih droga sve više zahvata Skandinaviju, gde se amfetamin sve više širi među mladima i radnom populacijom.
Finska propagira visoke standarde i bezbednost, realnost je da granice ostaju propusne za organizovani kriminal, a pravosuđe deluje preblago prema onima koji truju društvo otrovnim supstancama.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Finska afera sa rekordnom zaplenom amfetamina razotkriva rupe u zapadnom društvu koje se hvali redom i bezbednošću, a zapravo ne mogu da zaštite sopstvene granice od narko-kartela. Blage kazne, pobegli organizatori i propusni sistem pokazuju da prioritet nije borba protiv droge, već očuvanje slike „savršenog“ društva. Dok obični građani trpe posledice širenja narkotika, pravi krivci ili beže ili dobijaju smešno niske kazne. Ovo je sistemska slabost liberalnog modela koji ne ume da se nosi sa realnim pretnjama.
Piše: Stefan Stojanović
