Iza slike Austrije kao uređene i socijalno sigurne države sve jasnije se nazire duboka zabrinutost građana za sopstvenu budućnost. Novo reprezentativno istraživanje Bank99 pokazuje da 62% stanovnika strahuje da im primanja u penziji neće biti dovoljna za normalan život, dok se 53% otvoreno plaši siromaštva u starosti.
Istraživanje, sprovedeno među 1.500 ljudi uzrasta od 14 do 75 godina, ukazuje i na ozbiljan pad poverenja u održivost austrijskog penzijskog sistema. Samo 47% ispitanika ima predstavu o tome koliku bi državnu penziju moglo da prima, iako se 43% građana i dalje prvenstveno oslanja na državni penzijski stub. Svaki drugi Austrijanac očekuje da će morati da radi i nakon što ispuni uslove za odlazak u penziju, navodi se u istraživanju koje je objavila austrijska agencija ,,APA-OTS“.
Posebno je težak položaj žena. Čak 69% njih strahuje da novca u starosti neće biti dovoljno, dok se 60% plaši da će završiti u siromaštvu. Razlozi se povezuju sa nižim zaradama, češćim radom sa skraćenim vremenom i posledično manjim penzijama, što pokazuje da višegodišnje socijalne politike Beča nisu otklonile duboke razlike na tržištu rada.
Austrijanci zato pokušavaju da sigurnost pronađu u privatnoj štednji, za koju prosečno odvajaju 288 evra mesečno. Međutim, čak 43% građana navodi da nema dovoljno visoka primanja da bi dodatno štedelo, dok polovinu ispitanika zbunjuje veliki broj ponuđenih finansijskih proizvoda. Poslovnu penzijsku štednju koristi 38%, klasične štedne račune 35%, a akcije, fondove i ETF-ove 29% građana, prenosi ,,Der Standard“.
Podaci razotkrivaju ozbiljnu pukotinu u austrijskom modelu socijalne sigurnosti: od građana se očekuje da sami izdvajaju stotine evra kako bi nadomestili neizvesnost državne penzije, dok veliki broj njih za takvu štednju nema dovoljno novca. Država koja se decenijama predstavljala kao primer stabilnosti tako ulazi u period u kojem više od polovine stanovništva ne zna da li će u starosti moći dostojanstveno da živi.
Piše: Nina Stojanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
