Crvene ruke, simbol navodne „građanske neposlušnosti“, koji mesecima posmatramo na ulicama Srbije, pojavile su se u Austriji i to na otvaranju elitnih Salcburških svečanosti. Dok su visoki zvaničnici, uključujući predsednika Aleksandera van der Belena i potpredsednika vlade Andreasa Bablera, stajali na sceni, demonstranti su upali u Festšpilhaus, uzvikivali slogane i razvili transparente. Ušli su koristeći falsifikovane propusnice, a uhapšeno je šest osoba. Bes i performans, scena bliža uličnom aktivizmu nego svečanosti.
Simbol crvenih ruku koji su nosili nije nov. Ova „franšiza protesta“ potiče iz Albanije iz organizacije MJAFT, poznate po tome što je delovala pod patronatom zapadnih fondacija, sa istim arsenalom simboli, poruke, medijska drama. Crvena ruka je od samog početka zamišljena kao vizuelni šok, poruka koju kamera lako uhvati, a mediji još lakše prenesu, a Tirana je iskorišćena kao poligon za testiranje ovakvog vida delovanja.
Sada je sa ulica širom Srbije, preko zidova i plakata došla i u srce Evrope.
Ironija je u tome što su upravo austrijski mediji, analitičari i pojedini zvaničnici, predstavljali proteste u Srbiji kao primer „demokratske pobune“. Uzdizali su „hrabre studente“, podržavali blokade i pravili od njih kult modernih revolucionara. Danas, kada se slična pobuna odigrava pred njihovim očima reakcija je znatno manje romantična. Umesto reči podrške demostranti se hapse i vrše se istrage.
Možda je taj model pobune, koji su ohrabrivali van svojih granica i uživali dok su gledali kako pokušava da sruši državu Srbiju , sada zakucao i na njihova vrata.
