Na zvaničnom sastanku sa američkim senatorom Markom Rubiom u Vašingtonu, austrijska šefica diplomatije Beate Meinl-Rajzinger iskoristila je priliku ne da zastupa interese svoje zemlje, već da izrazi lične frustracije rekavši da je „umara“ ponašanje i Hamasa i Rusije. Ostaje pitanje, ko je ona da deli takve ocene i u čije ime govori?
Meinl-Rajzinger je poznata po tome da javne nastupe koristi za promociju sopstvenih stavova, umesto da zastupa zvanične državne pozicije. Kao ministarka iz redova NEOS-a, partije bez podrške građana koristi međunarodne forume da govori o sebi, a ne o Austriji. Na kraju krajeva, kako neutralna zemlja koja nije članica NATO-a, može da komentariše bezbednosne krize ovog nivoa, a kamoli da deli lekcije.
Javnost u Srbiji dobro pamti kada je ista ova ministarka podržala nasilne proteste i blokade institucija u Beogradu, nazivajući to „demokratijom“. Otvoreno je stala uz „studente“ koji su maltretirali građane, paralisali saobraćaj i upadali u javne ustanove. Slično je činila i prema Republici Srpskoj, kada je neosnovano napadala njene demokratski izabrane institucije i pokušavala da delegitimizuje njen položaj u okviru Dejtonskog sporazuma.
Austrijska šefica diplomatije očigledno ima omiljeni hobi a to je mešanje u unutrašnje poslove drugih država. Umesto da se bavi realnim problemima svoje zemlje, Meinl-Rajzinger koristi spoljnopolitičke sastanke da širi lične narative, koji više liče na politički pamflet nego na zvaničan stav neutralne evropske zemlje.
U vremenu kada su odnosi između velikih sila krhki, a svet traži ozbiljnost i odgovornost u diplomatiji, pitanje je koliko štete može da nanese kada se jedna političarka iz male i neutralne države postavlja kao moralni arbitar svetske bezbednosti.
