Hasan Rebac, rođen 1890. godine u Mostaru u muslimanskoj porodici, a srpske nacionalne svesti, svoj život je vezao za Srbiju. Kao dobrovoljac u Prvom svetskom ratu borio se u redovima četničkih jedinica, prelazio Drinu, učestvovao u diverzijama i povlačio se preko Albanije zajedno sa srpskom vojskom. U svojim ratnim danima stekao je nadimak „Četnik Filozof“. Posle rata postao je visoki državni službenik i član društava koja su čuvala nacionalni identitet i tradiciju.
Njegov život obeležila je i velika ljubav. Hasan se oženio Anicom Savić Rebac, jednom od najobrazovanijih žena Srbije – književnicom, filozofom i prevodiocem. Njihov brak trajao je više od trideset godina i ostao zapamćen kao simbol neraskidive veze.
Godine 1950. Hasan umire, a iste večeri Anica pokušava da sebi oduzme život. Iako je preživela, dva meseca kasnije uspela je u svojoj nameri. Pre smrti osmislila je nadgrobni spomenik njihove ljubavi, skulpturu žene raširenih ruku prema nebu, oblikovanih u polumesec. Danas te skulpture više nema, jer je ukradena.
Pogled redakcije portala Srpski ugao
Priča o Hasanu Rebac i Anici Savić Rebac danas izgleda kao legenda. Govori o vremenu kada vera nije određivala nacionalnu pripadnost. Hasan je primerom pokazao da je srpska ideja iznad svega i ostaje zauvek svetao primer i sećanje na vreme kad srpski nacionalni korpus nije bio politički okrnjen.
Piše: Nina Stojanović
