Na današnji dan, 11. septembra, navršava se 85 godina od smrti dr Milana Jovanovića Batuta (1849–1940), lekara, naučnika i rodoljuba koji je ostavio neizbrisiv trag u srpskoj medicini i obrazovanju. Rođen u Sremskoj Mitrovici, studije medicine završio je 1878. na Bečkom univerzitetu, a usavršavao se u Berlinu, Minhenu, Parizu i Londonu kod najvećih stručnjaka svog vremena, među kojima su bili Robert Koh i Luj Paster.
Karijeru je započeo u Somboru, potom bio načelnik sanitarne službe Crne Gore, gde je organizovao rad bolnice „Danilo Prvi“. Uprkos mogućnosti za uspeh u inostranstvu, odlučio je da se vrati u Srbiju, ubeđen da njegov narod zaslužuje modernu medicinu i obrazovane lekare. Bio je prvi profesor higijene i prvi dekan Medicinskog fakulteta u Beogradu, koji je osnovan njegovim zalaganjem.
Zanimljivo je da su u Srbiji tada postojala još dvojica lekara sa istim imenom i prezimenom, pa je Milan Jovanović dobio nadimak Batut po prezimenu očevog trgovačkog prijatelja. Bio je oženjen Nemicom Barbarom, sa kojom nije imao dece, ali je neizmerno voleo decu iz šire porodice. Posebno se vezivao za sestrinog unuka dr Ljubomira Nedeljkovića, koji mu je pomagao u arhiviranju radova i rukopisa.
Kao profesor i lekar, Batut je ostao poznat po brizi za studente i kolege, koje je obilazio i pomagao im u teškim trenucima. Njegov doprinos razvoju javnog zdravlja ogleda se u osnivanju Stalne epidemiološke komisije, preteče današnjeg Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“.
Preminuo je 11. septembra 1940. godine u Beogradu, u 93. godini života. Država mu je odala počast imenovanjem ulica i najvažnije zdravstvene ustanove po njemu, ostavljajući trajni znak zahvalnosti.
Pogled redakcije portala Srpski ugao
Život i delo Milana Jovanovića Batuta svedoče koliko rodoljublje i predanost nauci mogu oblikovati budućnost jednog naroda. Njegovo ime danas nosi Institut za javno zdravlje i ulice Beograda, ali njegovo najveće nasleđe ostaje u činjenici da je u Srbiji udario temelje medicinskog obrazovanja i javnog zdravlja. To je podsećanje da znanje, rad i odanost svojoj zemlji ostavljaju trag jači od vremena.
