Вучић о склоништима: Србија мора бити спремна за све претње
Председник Србије, Александар Вучић, изјавио је да су извештаји о стању склоништа у земљи поражавајући и нагласио потребу за хитним улагањима. Како је рекао гостујући на ТВ Пинк, први подаци које је добио од јавних предузећа и војске указују да су склоништа далеко од задовољавајућег нивоа спремности за евентуалне претње, укључујући нуклеарне.
„Мораћемо у најкраћем могућем року да урадимо велике ствари. Наша обавеза је да се припремамо за све могуће сценарије и обезбедимо адекватну заштиту грађанима,“ поручио је Вучић. Додао је да је систематско улагање у склоништа прекинуто 2011. или почетком 2012. године, што је довело до садашњег стања.
Светска ситуација и ризик од ескалације
Говорећи о тренутној глобалној ситуацији, посебно у контексту сукоба у Украјини и Русији, Вучић је упозорио да догађаји измичу контроли. „Свака изјава, са било које стране, само додатно подгрева тензије. Плашим се да нас то води ка још већим сукобима ширих размера,“ рекао је он.
Председник је нагласио да је у таквим околностима од суштинске важности јачање војске и система цивилне заштите. „Неопходно је ојачати наше снаге како бисмо одвратили потенцијалне агресоре, али и бити спремни за различите сценарије, укључујући потребу за функционалним склоништима,“ додао је.
Шта ради свет? Упутства из Скандинавије
Док Србија почиње да се суочава са потребом за модернизацијом своје инфраструктуре за ванредне ситуације, неке земље су већ далеко одмакле. Скандинавске државе, познате по својој организацији и систематском приступу, већ дуго раде на едукацији становништва о припремама за кризе.
Шведска је недавно ажурирала брошуру под називом „Ако дође до кризе или рата“, која грађанима пружа савете о преживљавању у случају рата, прекида снабдевања струјом, водом или кризе у снабдевању храном. Финска је објавила детаљна онлајн упутства о припремама за различите ванредне ситуације, укључујући и нуклеарне инциденте. Норвешка је позвала становнике да буду спремни да самостално преживе до седам дана у случају рата или природних катастрофа.
Овај приступ је одраз дугорочног планирања и поштовања према безбедности грађана. Упутства укључују савете о складиштењу хране, воде, лекова, али и информације о томе где се налазе јавна склоништа и како се понашати у случају кризе.
Опасност од нуклеарног сукоба: Реалност или претња?
Нуклеарна опасност, која је деценијама била теоретски ризик, данас је поново у фокусу. Русија је недавно представила хиперсоничну балистичку ракету „Орешник“ која може да досегне већину циљева у Европи. Кремљ је објавио списак потенцијалних мета, укључујући базу Бондстил на Косову, коју види као кључни део западне војне инфраструктуре на Балкану.
Иако Србија настоји да очува своју војну неутралност, њена геостратешка позиција у срцу Балкана чини је потенцијалним бојним пољем у случају ескалације глобалног сукоба. „Морамо бити спремни и на најгори сценарио, јер живимо у времену када се све брзо мења,“ поручио је Вучић.
Да ли би Србија могла постати мета?
У случају великог сукоба сила, Србија би могла постати мета због свог стратешког положаја. Иако је земља званично војно неутрална, присуство базе Бондстил на Косову и интереси великих сила у региону могу је увући у конфликт.
Истовремено, аналитичари истичу да ниједна земља у региону нема директан интерес да нападне Србију. Међутим, у случају ескалације сукоба, Србија би могла бити индиректно погођена, било економским, било војним последицама.
Србија мора деловати сада
Са све неизвеснијом глобалном ситуацијом, Србија мора хитно да ради на јачању своје инфраструктуре и безбедности. Обнова склоништа, модернизација војске и едукација грађана су кључни кораци за заштиту државе и њених грађана.
Као што показују примери из Скандинавије, припрема за ванредне ситуације није луксуз, већ неопходност. Србија мора деловати брзо и одлучно како би осигурала своју стабилност у све нестабилнијем свету.
