Dok su se mnoge evropske zemlje poslednjih dana mučile sa posledicama snežnih padavina i paralisanim saobraćajem, nadležni u Srbiji poručuju da se problemi na terenu rešavaju brže i organizovanije, uz paralelno sprovođenje programa pomoći za domaćinstva pogođena letnjim požarima i nastavak velikih ulaganja u infrastrukturu, zdravstvo i školstvo.
Ministar za javna ulaganja Darko Glišić izjavio je danas da Srbija u ovom trenutku „neuporedivo brže i efikasnije“ sanira probleme koje je donela zima u odnosu na znatno razvijenije evropske države. Kako je rekao za RTS, ključ je u tome da državni organi budu prisutni na terenu i da se reaguje bez odlaganja, naročito u situacijama kada vremenske nepogode prave štetu na infrastrukturi i svakodnevnom životu građana.
Govoreći o posledicama letnjih požara, Glišić je naveo da je država već u prvih 48 sati isplatila oko 206 miliona dinara od ukupno planiranih 350 miliona, na osnovu rešenja donetih u skladu sa Uredbom Vlade Srbije. Precizirao je da je 110 miliona dinara usmereno na obnovu porodičnih stambenih objekata, 11,4 miliona na poljoprivrednu mehanizaciju, 60,1 milion lokalnim samoupravama za pomoćne i nestambene objekte, dok je Opština Žitorađa na početku procesa dobila oko 25 miliona dinara kao najteže pogođena u Topličkom okrugu.
Ministar je dodao da su, kroz obilazak terena i identifikovane potrebe, urađeni i bunari u selima Momčilovo i Dubovo, čime je rešen dugotrajan problem vodosnabdevanja u tim mestima. Ukazao je i na nekoliko slučajeva u kojima isplata kasni jer se, zbog ostavinskih postupaka, još utvrđuje ko je pravni naslednik oštećene imovine, ali je naglasio da je najveći deo posla već završen.
Prema njegovim rečima, u sanaciji posledica požara učestvovalo je i Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, koje je kroz donacije semena, đubriva i žive stoke nadoknadilo štetu tamo gde je to bilo potrebno. Glišić je podsetio da program državne pomoći postoji od 2014. godine i da se aktivira u kriznim situacijama, kako bi se građanima koji se nađu u problemu obezbedila brza i konkretna podrška.
Ističući da se iz svake nepogode izvlači pouka, ministar je naveo da se u Topličkom kraju izvode radovi na niskonaponskoj mreži kao vid prevencije, ali i da postoje okolnosti koje nijedan sistem ne može u potpunosti da predupredi. „Bitno je da državni organi budu na raspolaganju i da se rešavaju problemi“, poručio je.
Osim sanacija i pomoći, Glišić se osvrnuo i na investicije u javne objekte – od radova na zdravstvenim ustanovama poput Tiršove 2 i porodilišta, do Doma zdravlja u Negotinu i porodilišta u Nišu. Napomenuo je da ekstremne temperature ponekad usporavaju dinamiku, ali da se projekti nastavljaju čim uslovi dozvole. Kao primer, naveo je da su prvog radnog dana 2026. potpisani vredni ugovori u oblasti vodosnabdevanja u Žagubici i Ćupriji, gde se menjaju stare vodovodne mreže iz šezdesetih i sedamdesetih godina, građene azbestnim cevima.
Ministar je rekao da je trenutno aktivno oko 50 gradilišta, a da će, kada vreme dopusti, biti otvoreno još oko 20. U oblasti prosvete radi se na 27 objekata – u Subotici je u toku izgradnja školske sale, dok se na jugu Srbije izvode radovi na Osnovnoj školi „Dositej Obradović“ u Vranju. Plan je, kako je najavljeno, da se tokom 2026. otvori 17 obrazovnih objekata, uz dalja ulaganja u osnovne i srednje škole.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Evropske metropole se često zaustave na prvom ozbiljnijem snegu, a posledice elementarnih nepogoda mesecima ostaju nerešene. Važno je da Srbija pokaže ono što građani najviše očekuju – brz odgovor, vidljivu pomoć i kontinuitet ulaganja. Država se najbolje meri time koliko brzo ljudi dobiju krov, vodu, struju, put i školu i koliko se sistem uči iz svake naredne krize.
Piše: Nina Stojanović
