To je bio jedan od najtežih i najkontroverznijih dana tokom 78-dnevne NATO agresije (koja je počela 24. marta 1999. kao dan 1). Toga dana NATO je izveo više napada na civilnu i infrastrukturu u Srbiji, a najtragičniji i najpoznatiji događaj bilo je bombardovanje zgrade Radio Televizije Srbije (RTS) u Aberdarevoj (Takovskoj) ulici u centru Beograda.
Glavni događaji tog dana
1. Bombardovanje zgrade RTS-a u Beogradu (oko 2:06 časova)
Jedna NATO raketa direktno je pogodila centralnu zgradu RTS-a. U zgradi su u tom trenutku radili tehničari, montažeri, obezbeđenje, šminkeri i drugi civilni radnici noćne smene.
– Poginulo: 16 radnika RTS-a.
– Ranjenih: 16 (3 teško i 13 lakše povređeno).
– Zgrada je teško oštećena (delimično srušena), a u blizini je oštećena i ruska crkva. Mnoge žrtve su satima bile zatrpane ispod ruševina dok su ih spasavali.
Spisak 16 poginulih radnika RTS-a:
1. Jelica Munitlak (šminkerka)
2. Ksenija Banković (video-mikser)
3. Darko Stoimenovski (tehničar)
4. Nebojša Stojanović (tehničar)
5. Dragorad Dragojević (radnik obezbeđenja)
6. Dragan Tasić (električar)
7. Aleksandar Deletić (dizajner programa/kamerman)
8. Slaviša Stevanović (tehničar)
9. Siniša Medić (dizajner programa)
10. Ivan Stukalo (tehničar)
11. Dejan Marković (radnik obezbeđenja)
12. Milan Joksimović (radnik obezbeđenja)
13. Branislav Jovanović (tehničar)
14. Milovan Janković (mehaničar)
15. Tomislav Mitrović (režiser programa)
16. Slobodan Jontić (monter)
Kritike i sankcije:
– ,,Amnesty International“ i ,,Human Rights Watch“ su napad nazvali ratnim zločinom, jer je ciljan civilni objekat sa predvidivim civilnim žrtvama (nije gađan samo predajnik, već urbana studijska zgrada).
– Francuska se protivila napadu.
– Direktor RTS-a Dragoljub Milanović osuđen je na 10 godina zatvora jer nije evakuisao zaposlene iako je znao za mogući napad. Niko iz NATO-a nikada nije odgovarao.
2. Područje Novog Sada i Iriga raketirano je sa više projektila:
– Jedna raketa pala je na autobusku stanicu u glavnoj ulici (M-22/E-760, pravac prema Beogradu).
– Druga na naftno skladište.
– Treća (po nekim izvorima greškom AWACS-a) pala u Dunav.
– Četvrta na Irig – najviše su stradale kuće.
Žrtve: 11 poginulih i 37 ranjenih civila u ovim napadima.
3. Bombardovanje fabrike „Krušik“ u Valjevu
Fabrika je pogođena (to je bio ponovljeni napad na isti objekat). Pogodak je izazvao veliki požar u delu fabrike i okolnoj šumi. Fabrika je bila više puta meta tokom kampanje.
Politički kontekst tog dana
Istog 23. aprila počeo je veliki NATO samit u Vašingtonu (23–25. april 1999.) povodom 50. godišnjice Saveza. Na samitu je doneta odluka o pojačavanju vazdušne kampanje, proširenju ciljeva (uključujući medije, infrastrukturu i energetiku) i mogućoj upotrebi kopnenih snaga. To je dovelo do intenzivnijih napada u narednim nedeljama.
Spomenik na Tašmajdanu i oštećena zgrada RTS-a i dalje stoje kao podsetnik na taj događaj. Niko iz NATO komande nikada nije krivično odgovarao za smrt 16 radnika RTS-a.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Srbija pamti, a mi smo tu da vas informišemo.
Piše: Stefan Stojanović
