Čudotvorna ikona Majke Božije Klisijarska iz Hilandara vekovima svedoči o sili pokajanja i Božijeg milosrđa, podsećajući vernike da nemar i gordost brzo ustupaju mesto veri, suzama i preobražaju duše. Ova svetinja, koja počiva na Svetoj Gori, nosi ime po čudu kojim je urazumljen jedan crkvenjak i do danas ostaje snažan simbol opomene i nade.
Predanje kazuje da je ikona, čije poreklo nije pouzdano utvrđeno, verovatno dospela na Atos iz Rusije, gde je poznata pod nazivom „Ublaži moju tugu“. Ipak, hilandarsko izobraženje razlikuje se po svom likovnom izrazu i vekovima se čuva u manastirskoj riznici. Smatra se da ju je naslikao Sveti apostol Luka, a sama Presveta Bogorodica, prema predanju, blagoslovila je njen lik rečima da na njoj počiva Njena blagodat i sila.
Ime Klisijarska, ili Crkvenjakova ikona dobila je po događaju koji se duboko urezao u manastirsko predanje. Jedan nemarni monah, zadužen za kandilo pred ikonom, često je zapostavljao svoju dužnost. Jednom prilikom, izgovorivši neprimerene reči i želeći da ode bez izvršenja obaveze, iznenada je onemeo. Bratija ga je pronašla bez svesti, a govor mu se vratio tek nakon iskrenog pokajanja i suza. Od toga dana postao je najrevnosniji sluga u hramu, svedočeći silu pokajanja.
Likovno, ikona prikazuje Bogorodicu u dopojasnom položaju, kako nežno pridržava Bogomladenca. Njen pogled, blag i zamišljen, usmeren je ka svitku koji Hristos drži, dok lice zrači toplinom uprkos tragovima vremena. Iako oštećena, ikona i danas odiše duhovnom snagom i tišinom koja govori više od reči.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
U vremenu površnosti i zaborava, ovakve svetinje vraćaju nas osnovama, veri, pokajanju i odgovornosti. Čudo Klisijarske ikone nije samo priča iz prošlosti, već trajna opomena da se svaki pad može preobratiti u uzdizanje, ako postoji iskrena vera i spremnost na promenu.
Piše: Stefan Stojanović
