Генерација основаца која тренутно полаже малу матуру, најважнију проверу знања на крају основног образовања – јуче је села за клупе и решавала тест из српског, односно матерњег језика. Данас их чека математика, а сутра тест из изабраног предмета биологије, географије, историје, физике или хемије. На том испиту учествује укупно 64.077 ученика осмог разреда, а придружило им се и 1.573 одраслих полазника који основно образовање завршавају по убрзаном програму.
Међутим, прва препрека, тест из српског језика, изазвала је бројне коментаре пре свега због задатака из књижевности и разумевања прочитаног. Иако су очекивали да ће овај део бити најлакши, многи осмаци су признали да су ту „највише пали“.
Књижевност као непознат терен
Ученици су се сусрели са захтевним текстовима и задацима који су укључивали дела Симе Матавуља, Иве Андрића, Мике Антића и народну епику, као и задатке који су захтевали препознавање аутора песама попут „Отаџбине” Ђуре Јакшића. Највише их је, кажу, намучило тумачење уметничких одлика и стилских фигура, што је код многих пробудило осећај несигурности и чак разочарање.
„Текстови су били дугачки, а питања захтевна. Није било довољно само да се прочита – морали смо да разумемо и дубљи смисао, а то је изгледа оно што нам је најтеже пало”, рекла је једна ученица из београдске школе „Бора Станковић”.
Поједини наставници не крију забринутост: „Изгледа да деца 21. века више немају ни интересовања ни осећај за књижевност. Њихов свет је брз, дигиталан, визуелан , а књижевност тражи стрпљење, тумачење, емпатију.“
Разумевање прочитаног – изазов дигиталног доба
Тест је садржао укупно 20 задатака, од којих су три била отвореног типа. У једном су морали да анализирају језичке појмове (род, падеж, број), у другом гласовне промене, а у трећем да препознају врсту зависне реченице. Но, управо питања из књижевности и разумевања прочитаног – за која су ђаци често сматрали да ће „лако освојити поене” , била су место спотицања.
Нису помогле ни речи подршке из Министарства просвете. Милан Пашић, помоћник министра, поручио је деци да верују у себе и своје знање, али су први утисци са терена показали да се између савремених генерација и класичне књижевности шири пукотина све већег неразумевања.
Правописна дилема и „нерви пред испит”
Било је и спорова међу ученицима око правописа, попут писања имена планине Црни врх и употребе запета. Неки су признали да нису ни спавали ноћ пред испит од треме и узбуђења. А осећај који је преовладао – био је управо онај чије значење су морали да препознају у задатку: узнемиреност.
Како се бодује?
Од 20 питања, максимално се може освојити 20 поена по тесту. Ти „сирови бодови“ потом се прерачунавају – бодови са теста из српског и математике множе се са коефицијентом 0,7, док се бодови са трећег теста множе са 0,6. Прелиминарни резултати очекују се 27. јуна, док ће коначни бити објављени 30. јуна.
Задатке и тачна решења већ од поднева могу се погледати на сајту Завода за унапређивање образовања и васпитања, а многи ученици су се одмах по завршетку испита ужурбано упустили у проверу тачности својих одговора.
Генерација дигиталног доба све теже се сналази у свету писаних речи прошлих векова. Књижевност, некада стуб духовног сазревања, данас постаје терен неспоразума и површног разумевања. Мала матура није само тест знања она открива и где су највеће рупе у образовном систему, али и у култури читања младих генерација.
