U srcu Smederevske tvrđave stoji kula koja je decenijama privlačila poglede i izazivala divljenje, poznata „jedanaestica”. Visoka 25 metara i teška više od pet tona, kula je tokom savezničkog bombardovanja 1943. godine zadobila ozbiljna oštećenja u temelju. Posledica je da je njena osa nakrivljena više od pet stepeni, što je čini još izraženijom od slavnog krivog tornja u Pizi, koji je nakrivljen oko 4 stepena.
Zbog dugogodišnjeg naginjanja, postojala je opravdana zabrinutost za bezbednost posetilaca. Stručnjaci su odustali od ideje o potpunom ispravljanju kule, jer bi to bilo previše rizično i skupo. Umesto toga, predhodnih godina izvedeni su radovi sanacije i stabilizacije. U temelje kule upumpana je specijalna cementna smeša koja prodire duboko u tlo i stvara čvrstu podlogu, sprečavajući dalja naginjanja.
Radovi uključuju izgradnju betonskih šipova oko kule i formiranje prstena ispod temelja, čime se stvara vrsta veštačke stene koja daje dodatnu stabilnost. Prate se statička merenja, naročito jer se kula nalazi na podvodnom tlu, između Dunava i Jezave, što dodatno komplikuje radove.
Smederevska tvrđava, značajan kulturni spomenik, bila je 2023. godine u fokusu projekta „EU za kulturno nasleđe i turizam“ vrednog preko 87.000 evra, od čega je EU obezbedila više od 65.000 evra, a grad Smederevo 18.500 evra. Projekat je uključivao izgradnju Turističko-informativnog centra, omogućavajući posetiocima da dobiju sve informacije o gradu i atrakcijama. Tvrđava godišnje privuče više od 40.000 posetilaca, a broj turista raste tokom manifestacija poput „Smederevske jeseni“, „Teatra u tvrđavi“ i „Dunav film festa“.
Pogled redakcije portala Srpski ugao
Smederevska kula „jedanaestica” danas simbolizuje i arhitektonsku hrabrost i uspomenu na ratne nedaće, ali i sposobnost da se sačuva nasleđe za buduće generacije, ostajući jedinstvena u poređenju sa poznatim svetskim nakrivljenim tornjevima.
Stefan Bogdanović
