U Evropskoj uniji, gde je slobodno kretanje stručnjaka jedan od temelja zajedničkog tržišta, otkriven je ozbiljan propust koji može ugroziti bezbednost pacijenata. Dokumentarni film nemačke televizije ZDF „Zabranjeno negde drugde: Lekari ovde i dalje rade“, emitovan u oktobru 2025. pokazuje kako pojedini lekari nastavljaju da rade u Nemačkoj iako su im u drugim državama oduzete licence zbog teških prekršaja.
Istraživanje je rađeno u saradnji sa magazinom „Spiegel“ i međunarodnom novinarskom mrežom OCCRP. Prema nalazima, evropski „Sistem za informisanje o unutrašnjem tržištu“ (IMI), koji bi trebalo da omogući brzu razmenu podataka o suspenzijama i zabranama rada, često ne daje rezultate u praksi.
Film se bavi sa više od 30 slučajeva u Nemačkoj – reč je o lekarima koji su u inostranstvu ostali bez dozvole za rad zbog prevara u naplati, ozbiljnih grešaka u lečenju, seksualnog zlostavljanja ili drugih teških prestupa, ali su u Nemačkoj nastavili da rade bez posledica. Kao jedan od ilustrativnih primera navodi se nemački lekar koji je i pored unetog upozorenja u IMI, nastavio praksu.
Novinari tvrde da problem nastaje jer mnoge države članice upozorenja iz IMI sistema ili ne otvaraju ili ih ne obrađuju na vreme. OCCRP navodi da je identifikovano više od 100 sličnih slučajeva širom Evrope, gde se zabrana u jednoj zemlji praktično „preskače“ prelaskom granice i zapošljavanjem u drugoj.
IMI je uveden 2016. godine, u skladu sa Direktivom EU 2013/55/EU, i predviđa obavezu da zemlje razmenjuju informacije o oduzimanju i suspenziji licenci za različite profesije, uključujući lekare. U tekstu se navodi da je analiza pokazala kako 15 zemalja EU, među njima i Kipar, godinama nije otvorilo nijedno upozorenje o zabranjenim lekarima. Evropski revizorski sud (ECA) je 2024. upozorio na sistemske slabosti IMI-ja, ukazujući da nepostojanje obaveznog pregleda upozorenja otvara prostor za ozbiljne rizike.
U Nemačkoj se sada sve glasnije traži uvođenje jedinstvenog saveznog registra lekara, kako bi se propusti u razmeni informacija lakše prepoznali i sprečili. Slični problemi zabeleženi su i van EU: u Velikoj Britaniji su prema navodima, pojedini suspendovani lekari iz EU nastavili da rade zbog slabih veza regulatora, dok je u Irskoj jedan lekar zadržao licencu uprkos optužbama iz inostranstva, jer IMI obaveštenje nije dovelo do konkretne reakcije.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Otkrića iz ZDF-ovog dokumentarca ukazuju na rupu u sistemu koji bi trebalo da štiti pacijente. Ako IMI upozorenja ostaju nepročitana ili bez odgovora, onda formalna pravila ne znače mnogo u praksi. Evropske institucije i države članice moraju da obezbede da razmena informacija bude obavezna, brza i proverljiva, jer pitanje nije administracija, već bezbednost ljudi. Centralni nadzor i jasne sankcije za nepostupanje deluju kao minimum, kako se zabrana rada u jednoj zemlji ne bi pretvarala u „slobodan prolaz“ u drugoj.
Piše: Nina Stojanović
