Spomen ploča junaku sa Košara Vladimiru Radoičiću, koji je 1998. godine stradao u borbi protiv albanskih terorista iz OVK otkrivena je u subotu na Čukarici, u Beogradu. Vlada je imao samo 19 godina kada su mu albanski monstrumi potkresali krila, kao i još četvorici njegovih vrnjšaka u redovima tada Vojske Jugoslavije.
Nakon intoniranja himne Srbije i polaganja venaca, prisutnima se obratio predsednik opštine Čukarica Nikola Aritonović i istakao da spomen ploča Vladimiru Radoičiću nije samo znak sećanja na stradalog Vladimira, već i simbol obaveze svih nas da ne zaboravimo njegov lik i žrtvu.
-Danas smo se okupili da odamo počast jednom od najmlađih i najhrabrijih sinova Srbije. Ovde na Čukarici, gde je Vladimir odrastao, danas mu vraćamo dug poštovanja i večne zahvalnosti. Spomen ploča nije samo znak sećanja, već i simbol trajne obaveze svih nas da ne zaboravimo njegov lik, žrtvu i mladost koju je položio za otadžbinu – naveo je Aritonović.
On se zahvalio Udruženju veterana „Košare“, koje je pokrenulo ovu inicijativu i koje, kako navodi, svojim delovanjem čuva istinu i sećanje na junake jedne od najtežih bitaka u novijoj srpskoj istoriji. Vence su položili predstavnici udruženja veterana „Košare“, porodica Vladimira Radoičića, Ministarstvo odbrane i predstavnici Vojske Srbije, predstavnici gradske opštine Čukarica, udruženje boraca Krajine u Srbiji, kao i udruženje veterana „Crvene Beretke“.
Vladimir Radoičić rođen je 23. marta 1979. godine u Beogradu. U vojsku je otišao juna 1998. godine u izviđačko-diverzantsku jedinicu u Nišu, a posle svega dva meseca skraćene obuke 28. septembra poslat je na karaulu Košare. Dva dana kasnije,Vladimir je u svojoj prvoj i poslednjoj patroli poginuo u zasedi šiptarskih
terorista, zajedno sa četvoricom saboraca.
-Vladimir i njegova četiri druga bili su u „pincgaueru“ kada su upali u zasedu u neposrednoj blizini karaule Košare. Napali su ih teroristi OVK, pripadnici jedinice „Kobre“, koja je bila pod komandom zloglasnog Agima Ramadanija. Došli su iz Albanije, u toku noći tajno prešli granicu i skriveni u šumi sačekali naše vojnike. Ubili su petoricu, među njima i mog Vladimira. Potom su ih opljačkali, a jedan od njih je sve to snimao kamerom.
Taj snimak je kasnije korišćen kao dokaz na procesu protiv njih – ispričala je Lozanka Radoičić, majka ubijenog Vladimira, koja je preminula počekom maja ove godine. Lozanka kaže da su ubice njenog sina danas političari na Kosovu i da su slobodni ljudi, iako su pred Višim sudom u Nišu osuđeni u odsustvu na po 15 godina robije za svoje zlodelo.
-Ljudi koji su tada osuđeni se ne kriju, Džafer Gaši je gradonačelnik u Obiliću, Anton Ćuni je poslanik u Skupštini Kosova, čula sam da je bio i šef njihove tajne službe. Ne mogu da verujem da niko od njih nije kročio izvan Kosova, da nije mogao da bude uhapšen. Sud je raspisao poternicu, ali imam utisak da te zlikovce, ubice moga sina, niko više ne traži – govorila je ogorčena majka, koja nije propustila nijedno suđenje pred sudom u Nišu.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Osmorica albanskih ubica: Šećer Maljoku, Džafer Gaši, Gadžaferi Demuš, Maljoku Dem, Agron Isufi, Anton Ćuni, Rabit Aliju i Rustem Beriša osuđeni su u odsustvu na po 15 godina zatvora zbog ubistva Vladimira Radoičića i još četvorice srpskih vojnika 30. septembra 1998. godine kod karaule Košare. Tog dana, pored Vladimira, poginuli su i Miladin Gobeljić i Ilija Pavlović, vojnici VJ na služenju vojnog roka, kao i vojnici po ugovoru Miroslav Jocić i Miloš Pavlović.
Piše: Siniša Kostić
