Početak 1804. godine u Srbiji obeležio je jedan od najmračnijih, ali i najpresudnijih događaja u našoj istoriji – Seča knezova. Ono što je dahijska uprava zamislila kao preventivni udar da bi se sprečila pobuna, pretvorilo se u varnicu koja je zapalila plamen Prvog srpskog ustanka i nepovratno promenila sudbinu Balkana. Seča knezova se dogodila 4. februara 1804. godine.
Nasilje i teror četvorice dahija, Aganlije, Kučuk-Alije, Mula Jusufa i Mehmed-age Fočića postali su neizdrživi. Saznavši da se Srbi, u tajnosti i u dogovoru sa Austrijom, spremaju na otpor, dahije su odlučile da obezglave narod. Plan je bio svirep i jednostavan. Dogovoreno je pobiti sve viđenije Srbe – knezove, sveštenike, trgovce i hajduke, i time ostaviti narod bez vođa, u strahu i pokornosti.
Krvavi pir počeo je krajem januara. Turski odredi razmileli su se po beogradskom pašaluku. Prva i najpoznatija žrtva bio je knez Aleksa Nenadović iz Brankovine, posečen u Valjevu zajedno sa knezom Ilijom Birčaninom. Njihove glave su javno istaknute na čaršiji, kao jeziva opomena.
Ubijani su ljudi od ugleda i poverenja: knez Stanoje iz Zeoka, Marko Čarapić, Hadži-Ruvim… Prema istorijskim izvorima, stradalo je više od 70 najuglednijih Srba tog vremena. Dahije su verovale da će strah paralisati raju. Međutim, postigli su upravo suprotno. Umesto panike, Srbijom se prelio bes.
Oni koji su uspeli da izbegnu poteru, poput Karađorđa Petrovića, pobegli su u šume. Karađorđe je izbegao tursku zasedu u Topoli i odmah počeo da okuplja preživele i narod spreman na borbu. Krv knezova nije umirila Srbiju. Ona ju je ujedinila.
Na Sretenje, 15. februara 1804. godine u Orašcu, podignut je Prvi srpski ustanak. Seča knezova se tako, ironijom sudbine, okrenula protiv svojih tvoraca. Dahije su ubrzo platile glavom, a Srbija je krenula na nepovratan put ka obnovi svoje državnosti.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Seča knezova ostaje večna opomena da tiranija, ma koliko surova bila, ne može ugušiti želju za slobodom. Naprotiv, prolivena krv nevinih vođa postala je temelj na kome je vaskrsla moderna srpska država.
Piše: Nina Stojanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
